Prošlo je sedam godina od tragične smrti pevačice Done Ares, koja nas je napustila 2. oktobra 2017. godine, u 41. godini života. Njen život, koji je bio ispunjen uspehom, ljubavlju i muzičkim ostvarenjima, prekinut je previše rano, a njena borba sa teškom bolešću ostavila je dubok trag u njenoj porodici, prijateljima i svim onima koji su je voljeli. Njena priča nije bila samo priča o muzičkoj karijeri, već i o hrabrosti, veri i nadi.
Dona je svoju borbu sa karcinomom započela sa 39 godina, kada je saznala da pati od agresivnog oblika raka. Prvi put je uspela da pobedi bolest, ali, nažalost, rak je ponovo napao. Drugi put je bila opet uspešna u borbi, ali treći put, nažalost, nije bila u mogućnosti da se oporavi. Iako su svi bili uverenji da će Dona, poput prethodnih puta, pronaći snagu da se oporavi, borba protiv bolesti bila je previše teška. Treći put, nažalost, bio je koban.
- Njena borba je bila ne samo fizička, već i emocionalna, a ona je, inspiritivna i hrabra, odlučila da svoja iskustva pretoči u knjigu „Soba za nikoga“, koja je predstavljala njenu iskrenu ispovest o životu sa rakom. Kroz ovu knjigu, Dona je želela da podeli sa svima ono što je doživela, kako bi podigla svest o ozbiljnosti ove bolesti, kao i da inspiriše druge ljude da se bore i veruju u život.
Njena borba bila je dokumentovana od samog početka, i svaki put kada bi se oporavila, svi su verovali da će bolest biti pobedena. Nažalost, bolest se vraćala i postajala sve jača, a Dona je postepeno postajala svesna da će, i pored svih napora, izgubiti tu borbu. U jednoj emisiji, Dona je otvoreno progovorila o svojim osećanjima i razmišljanjima u vezi sa uzrocima bolesti. Otkrila je da smatra da je njen rak bio uzrokovan zagađenjem i lošim navikama, navodeći da misli da ju je upravo mleko, koje je često konzumirala, moglo otrovati.
Iako je prolazila kroz teške trenutke, Dona nije gubila vedrinu duha, a njen optimizam bio je zarazan. Na društvenim mrežama redovno je delila svoja osećanja sa svojim obožavaocima. Često je, uprkos bolesti, objavljivala fotografije i poruke ohrabrenja. „Još uvek sam dobro!!! Podnošljivo je, iako već osećam i vidim, uostalom, kako polako bledim“ – napisala je jednom prilikom, svesna da se približava kraju, ali bez gubitka borbenog duha. Pet dana pre smrti, postavila je još jednu sliku na Instagramu, na kojoj je izgledala najbolje, kao podsećanje na svoj nekadašnji izgled. Tada je, u emotivnoj poruci, napisala: „Voli vas vaša Dona Ares“.
Pred samu smrt, Dona se razvela od svog supruga, Džavida Ljubovca, koji je bio uz nju tokom njenog dužeg perioda bolesti. Donina razvodna odluka nije bila lako objašnjena, ali se činilo da je ona shvatila da nije bilo povratka, te da je njen život u tom trenutku bio prepun borbe sa samom bolešću. Na svom Facebook profilu, u poslednjem postu, Dona je otkrila da je bila u simbiozi s rakom i pomirila se sa svojim sudbinom. Izjavila je da nije shvatala koliko će bolest napredovati, ali je bila odlučna da ne dozvoli da je bolest definiše i da se ponaša kao najzdravija osoba, uprkos svemu.
Dona je, u poslednjim danima, bila svesna svojih grešaka u životu. Sećala se kako je posao bio njen glavni prioritet, zanemarujući sebične trenutke koje bi mogla provesti sa porodicom. Upućivala je ljude da nađu vremena za sebe, te je svoje iskustvo iskoristila kako bi drugima skrenula pažnju na važnost brige o sebi, a ne samo o karijeri.
- Na iznenađenje mnogih, njen tadašnji suprug Džavid nije bio prisutan na njenoj sahrani niti je bio uz nju u njenim poslednjim trenucima. Iako se Džavid nije oglašavao o njihovom odnosu nakon Donnina smrti, govorio je o poslednjim trenucima Doninog života. Iako je prepoznao duboku tugu i patnju kroz koju je prošla, Džavid nije mogao da objasni zašto nije bio uz nju kada je preminula. Istakao je da je nakon poslednjeg saznanja o njenoj smrti bio s njom u mislima, govoreći da je njena želja bila da poslednje dane provede kod kuće, okružena porodicom. Prema njegovim rečima, Dona je bila bez bolova, jer su joj lekari davali potrebne lekove za ublažavanje simptoma. Preminula je mirno, bez patnji, u svom domu, okružena najbližima.
Džavid je, međutim, govorio o tome kako je Dona bila svesna svog stanja i kako je smireno prihvatila svoju sudbinu, ističući da je u dubini duše znala da nikada nije imala loše namere prema svom braku, te da njihovi problemi nisu mogli biti shvaćeni od strane onih koji nisu prošli kroz sličnu borbu.
Iako je Dona napustila ovaj svet, njen duh, njena hrabrost i njena muzika žive i dalje. Njen život, koji je obeležen velikim uspomenama, ljubavlju prema porodici i fanovima, kao i nepopustljivom borbom protiv bolesti, i dalje inspiriše mnoge, a njeno ime nikada neće biti zaboravljeno.
