Bolest bubrega je ozbiljan zdravstveni problem koji može dovesti do otkazivanja bubrega, što zahteva dijalizu ili transplantaciju, a može izazvati i druge ozbiljne komplikacije poput srčanog ili moždanog udara. Hronična bolest bubrega pogađa svakog desetog čoveka u svetu, a u Srbiji ima oko 700 hiljada obolelih. Problem sa ovom bolešću je što se često razvija bez simptoma u ranim fazama, zbog čega se mnogi pacijenti kasno dijagnostikuju, kada su lečenje i kvalitet života teži.

Bolest bubrega često nazivaju “tihim ubicom” jer simptomi obično postaju očigledni tek kada bolest ozbiljno napreduje. Nažalost, čak 90% obolelih nije ni svesno da ima problem sve dok funkcija bubrega nije ozbiljno narušena.

Simptomi i upozorenja na bolest bubrega:

Mučnina i gubitak apetita: Nakupljanje toksina i poremećaj elektrolita zbog slabe funkcije bubrega može izazvati mučninu i povraćanje. Gastrointestinalni problemi stoga mogu biti znak oštećenja bubrega.

Anemija i hronični umor: Bubrezi proizvode hormon eritropoetin, koji podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Kada bubrezi ne funkcionišu pravilno, dolazi do anemije, što može uzrokovati stalni umor.

Svrab kože: Zbog nagomilavanja toksina u telu koža može postati suva i svrbiti. Ovaj simptom može biti rezultat lošeg izlučivanja toksina, hormonskih promena ili povišenih nivoa amonijaka.

Promene u urinu: Problemi sa bubrezima često utiču na izgled urina, koji može postati mutan, penast, pa čak i sadržavati krv. Penasti urin može ukazivati na proteinuriju, stanje koje zahteva medicinsku pažnju.

Bol u donjem delu leđa: Bubrezi se nalaze u donjem delu leđa, i problemi sa bubrezima često izazivaju bol u ovom delu tela. Tradicionalna kineska medicina (TCM) povezuje hronični bol u donjem delu leđa sa slabom energijom bubrega.

Metalni ukus u ustima i miris amonijaka: Visoki nivoi uree u krvi zbog loše funkcije bubrega mogu uzrokovati metalni ukus i neprijatan miris u ustima.

Visok krvni pritisak kod mlađih pacijenata: Hronična bolest bubrega može izazvati povišen krvni pritisak čak i kod mlađih ljudi, jer oštećeni bubrezi ne mogu pravilno regulisati ravnotežu hormona i filtriranje krvi.

Prevencija i očuvanje zdravlja bubrega:

Dr. Jingduan Yang ističe važnost izbegavanja faktora koji dodatno opterećuju bubrege, kao što su prerađena hrana i izloženost teškim metalima. Pušenje i upotreba plastike za tople napitke takođe mogu povećati rizik od oštećenja bubrega. Preporučuje unos hrane bogate antioksidansima i antiinflamatornim sastojcima, poput antocijanina i vitamina C i E, koji podržavaju funkciju bubrega.

BONUS TEKST

Piramide u Egiptu, a posebno Velika piramida u Gizi, fasciniraju ljude vekovima svojom monumentalnošću i tajanstvenim načinom gradnje. Smatra se da je Velika piramida sagrađena oko 2.560. godine pre nove ere, kao grobnica faraona Kufu-a. Visoka je oko 146 metara i sastavljena od preko 2,3 miliona kamenih blokova, od kojih svaki teži između 2 i 15 tona. Ono što je još zapanjujuće jeste da su Egipćani uspeli da ovako preciznu strukturu podignu bez upotrebe modernih alata.

Jedna od najzagonetnijih činjenica o Velikoj piramidi je kako su uspeli da tako precizno poravnaju njene strane prema četiri strane sveta. Severna strana piramide usmerena je prema pravom severu sa greškom manjom od 0,05 stepeni. Ovo fascinira naučnike i danas, jer nije jasno kako su drevni Egipćani uspeli postići toliku preciznost bez modernih instrumenata. Takođe, struktura piramide je toliko stabilna i otporna da je preživela hiljadugodišnje erozije i zemljotrese.

Pored toga, istraživači su otkrili da piramide možda imaju i specijalna elektromagnetna svojstva. Nedavna istraživanja su pokazala da u određenim uslovima Velika piramida može fokusirati elektromagnetne talase u unutrašnje odaje i bazu piramide. Ovo je navelo naučnike na teorije o mogućoj funkciji piramida kao uređaja za pojačavanje energije, iako nije jasno u koju svrhu bi to moglo biti korišćeno. Drevni Egipćani su očigledno bili mnogo napredniji nego što se mislilo, a svako novo otkriće o piramidama otvara vrata dodatnim misterijama koje i danas podstiču naučnike na istraživanja.