Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju praznik posvećen Svetim mučenicima Adrijanu i Nataliji, bračnom paru iz Nikomidije koji su svojom verom, hrabrošću i međusobnom ljubavlju ostavili dubok trag u istoriji hrišćanstva. Njihov spomen dan u crkvenom kalendaru obeležen je crnim slovima, što govori o njegovoj posebnoj važnosti.
Adrijan je poticao iz ugledne i bogate porodice i bio načelnik u vojvodstvu, dok je njegova supruga Natalija u tajnosti ispovedala hrišćansku veru. Njihov brak trajao je svega trinaest meseci pre nego što su njihovi životi presečeni mučeničkom sudbinom. U vreme cara Maksimijana, hrišćani su bili progonjeni i zatvarani. Dvadeset troje vernika pokušalo je da se skloni u pećini blizu Nikomidije, ali su otkriveni i zatvoreni. Adrijan, kome je povereno da zapiše njihova imena, video je njihove izmučene, ali spokojne likove i pitao ih šta očekuju od Boga za toliku patnju. Njihov odgovor o blaženstvu i večnom životu toliko ga je dirnuo da je rekao: „Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!”
Vest je stigla do cara, koji ga je ismejao i pitao da li je poludeo. Adrijan mu je mirno odgovorio: „Nisam s uma sišao, nego sam k umu prišao.” Ove reči dodatno su razbesnele cara, pa je naredio da i Adrijan bude bačen u tamnicu.
- Kada je Natalija čula da je njen muž primio hrišćanstvo, nije očajavala, već se obradovala. Od tada je neprestano dolazila u tamnicu, hrabrila mučenike i podsticala Adrijana da istraje. Kada je bio bičevan i mučen, ona ga je bodrila da ostane veran Hristu do kraja. Njena snaga i mir bili su jednako mučenički kao i njegova patnja.
Posle dugog tamnovanja, car je naredio da mučenicima čekićima na nakovnju prebiju ruke i noge. U strašnim mukama, Adrijan je zajedno sa ostalim hrišćanima predao dušu Bogu. Natalija je, zajedno s drugim pobožnim ženama, preuzela njihova tela i prenela ih u Carigrad, gde su sahranjeni sa čašću.
Nekoliko dana kasnije, Natalija je usnula muža obasjanog svetlošću. Obratio joj se rečima: „Dobro je što si došla ovamo, sluškinjo Hristova i kćeri mučenička. Hodi u pokoj svoj, pripremljen ti od Gospoda, i primi nagradu!” Ubrzo nakon toga, i ona se upokojila i pridružila mu u večnosti.
- Njihova priča vekovima inspiriše vernike, naročito supružnike. Adrijan i Natalija ostali su simbol bračne ljubavi i zajedništva, ljubavi koja prevazilazi smrt i temelji se na veri. Vernici veruju da baš na ovaj dan supružnici treba da zapale sveću i izgovore molitvu:
„Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju svome primili su nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: njihovim molitvama spasi duše naše.”
Ova molitva smatra se blagoslovom za zdravlje, blagostanje porodice i očuvanje zajedništva u braku.
Domaći mediji podsećaju da praznik Svetih mučenika Adrijana i Natalije ima i širu poruku za današnje vreme. U svetu u kome su brak i porodica često na iskušenju, njihov primer pokazuje da prava ljubav nije samo u trenucima radosti, već i u spremnosti da se zajedno podnose patnje i izazovi.
Za pravoslavne vernike, ovaj praznik nije tek istorijsko sećanje na davne mučenike, već poziv da se i u savremenom životu neguju vernost, istrajnost i ljubav. Adrijan i Natalija ostaju večni svedoci da zajedništvo u veri može pobediti i najveće muke i da bračna ljubav, ukorenjena u Hristu, prevazilazi i samu smrt.
