U današnjem članku vam pišemo o životnoj priči Šemse Suljaković, jedne od najpoznatijih i najcenjenijih pevačica narodne muzike. Njena karijera, koja je započela još sedamdesetih godina prošlog veka, obeležila je muzičku scenu bivše Jugoslavije, a danas je ona simbol ustrajnosti i talentovanosti, uprkos mnogim izazovima koje je život pred nju postavio.
Šemsa Suljaković rođena je 1951. godine u malom mestu Maglaj u Bosni i Hercegovini. Odrasla je u velikoj porodici i, iako je bila još mlada, morala je da počne raditi kako bi pomogla svojim roditeljima. Sa samo 13 godina započela je svoj prvi posao u Izvršnom komitetu u Maglaju. Zbog skromnog odrastanja i porodičnih okolnosti, pevanje nije bilo njen prvi životni cilj, ali sudbina je odredila drugačiji put.
U vrlo mladim godinama, Šemsa se udala. Imala je samo 16 godina kada je sklopila brak sa svojim prijateljem iz detinjstva, a iz ovog braka dobila je sina Almira. Iako su bili jako mladi, brak nije potrajao i razvod je usledio nakon samo dve godine. Ova iskustva je duboko potresla, ali ih je doživela kao lekcije koje su je učinile jačom.
Nakon ovog razlaza, Šemsa se povukla iz javnog života i posvetila odgoju svog sina. To je bio period kada ni sanjala nije da će započeti karijeru koja će je učiniti poznatom širom Balkana. Njeno pevanje otkriveno je slučajno, tokom jednog izlaska s prijateljima u kafanu. U tom trenutku nije ni primetila da mikrofon stoji na stolu, te je zapela nekoliko pesama. Njen glas je brzo privukao pažnju, a gazda kafane ju je pozvao da nastupa. Iako je bila nervozna, pevala je sa sveskom u ruci kako ne bi zaboravila stihove. I tako je počela njena karijera, korak po korak, dok nije postala prava zvezda narodne muzike.
- Nakon sedam godina pevanja u kafani, snimila je svoj prvi singl “Otišla je ljubav s našeg kućnog praga”, koji je postao veliki hit. Ipak, prava revolucija u njenoj karijeri desila se 1981. godine kada se pridružila grupi “Južni vetar”. Ovaj popularni bend omogućio joj je da nastupa širom Evrope i brzo osvoji publiku. Njen glas i energija na sceni učinili su je jednim od omiljenih izvođača tog vremena.
Veliki uspeh doživela je 1986. godine sa albumom “Pristajem na sve”, koji je prodat u 850.000 primeraka, što je u to vreme bio ogroman uspeh. Pesme sa ovog albuma postale su evergreeni, a neki od hitova poput “Zar za mene više sreće nema” i “Mi se volimo” i dalje se često čuju na zabavama i proslavama širom Balkana.
Međutim, život nije bio samo uspešan za Šemsu. Kroz godine je pretrpela mnoge teške trenutke, a najteži periodi u njenom životu bili su tokom rata. Kao mnogi drugi, i ona je izgubila voljene, a jedan od najtragičnijih trenutaka bio je gubitak dva brata, kao i činjenica da je njen sin bio ranjen tokom sukoba. Uprkos tim tragedijama, Šemsa je nastavila da živi, podigla je svoju porodicu i uspela da se vrati na scenu.
- Nakon rata, Šemsa je izbegla u Švedsku, gde je pokušala da se adaptira na nov način života. Iako je tamo uspela da izvuče svoju porodicu iz ratom pogođene Jugoslavije, njen sin nije mogao da izdrži život u inostranstvu i ubrzo se vratio u Sarajevo. Nakon godina teškog života i gubitaka, Šemsa je 2000-ih godina doživela infarkt, koji je, kako kaže, bio posledica stresa kroz koji je prošla. Ipak, ni ovo nije bilo dovoljno da je obori. Zanimljivo je da je tokom oporavka u Australiji, dragi Bog učinio da se zadesi u istoj klinici s najboljim kardiologom, koji joj je pomogao da preživi i izleči se.
Uprkos svim životnim nedaćama, Šemsa je ostala snažna i posvećena muzici. Njen talenat, radna etika i ljubav prema pesmi pomogli su joj da nastavi svoju karijeru, a muzika je za nju uvek bila uteha i izlaz iz životnih nedaća. Danas, Šemsa Suljaković ostaje jedna od najvećih zvezda narodne muzike, a njene pesme i dalje diraju srca ljudi, podsećajući nas na to koliko snage može da pruži umetnost, čak i u najtežim trenucima života
