Legendarni pevač narodne muzike, Toma Zdravković, preminuo je davne 1991. godine u svojoj 52-oj godini nakon dugogodišnje teške bolesti. Iako su prošle tri decenije od njegove smrti, njegove pesme i danas uživaju veliku popularnost, dok se priče o njegovom životu neprestano prepričavaju. Film “Toma”, baziran na njegovoj životnoj priči, dodatno je privukao pažnju javnosti. Tihomir Pop Asanović, klavijaturista legendarne jugoslovenske rok grupe “Time”, podelio je svoja sećanja na Tomin početak karijere kroz njihov šestomesečni zajednički rad 1965. godine.
Asanović je prisetio kako su zajedno nastupali u Gradskom podrumu, odnosno Domu sindikata u Beogradu, svirajući šest dana u nedelji. Tokom njihovih nastupa, Toma Zdravković je pokazao svoj izuzetan talenat, budući da je sam pisao tekstove i melodije svojih pesama. Asanović je otkrio da su u to vreme svirali širok repertoar, od zabavne muzike do starogradskih pesama, jer tada nije bilo cajki i turbofolka.
Uprkos različitosti žanrova, Zdravković i Asanović su uspešno sarađivali, s Tominim nadahnutim autorskim delom koje se kasnije pretvorilo u popularne pesme. Asanović je naglasio Tominu neverovatnu muzikalnost i upornost u stvaranju novih pesama. Uprkos boemskom životnom stilu i porocima koje je delio s kolegama muzičarima, Toma Zdravković je bio cenjen od strane publike. Asanović je s posebnim divljenjem govorio o Tominom radu i istrajnosti u muzičkoj karijeri.
Sećanja Popa Asanovića na Tominu naviku da ne ide spavati pre pet ili šest ujutro odražavaju njegovu posvećenost noćnom životu, koji je, kako se kasnije ispostavilo, imao uticaj na Zdravkovićev životni put. Klavijaturista je delio kako je brinuo o Tomi, često ga ispraćao kući nakon noćnih izlazaka, čime mu je pomogao da izbegne gubitke na kocki i očuva zdravlje.Asanović je na kraju izrazio radost zbog prilike da deli scenu i stvara muziku s Tominom, ističući da mu je to bila neprocenjiva škola koja mu je donela sigurnost, iskustvo i rutinu.
