Kako postići baznost organizma putem ishrane i da li soda bikarbona pomaže u tome? Ovo je pitanje koje je često predmet rasprava. Prema dr Draganu Ivanovu, specijalisti interne medicine, mnogo toga zavisi od ishrane. U emisiji “RTS Ordinacija”, dr Ivanov je govorio o uticaju hrane na kiselost organizma i o autofagiji kao prirodnom procesu.
Za konzumaciju čokolade, dr Ivanov predlaže specifičan način uživanja: “Uzme se crna čokolada za kuvanje, jedna kockica se tri minuta rastapa u ustima. Osećaj za slatko je u ustima, ne u želucu. Zadržavanje male količine duže u ustima pruža osećaj kao da smo pojeli više čokolade.”
- Koliko često treba jesti meso da se želudac ne optereti? Dr Ivanov naglašava važnost biljnih proteina: “Idealni proteini su biljnog porekla. Ljudi vole meso, ali njegova količina treba biti manja. Uz meso, treba konzumirati zeleno lisnato povrće koje je alkalno i ima bazni efekat na organizam.” Životinjski proteini, prema njemu, najviše zakišeljavaju krv, stvarajući “metaboličko smeće” koje je izuzetno kiselo.
Da bi bubrezi regulisali kiselo-baznu ravnotežu, neophodno je unositi dovoljno vode. Dr Ivanov preporučuje dnevno oko dve litre tečnosti. Autofagija, proces detoksikacije organizma, može pomoći u prevenciji gojaznosti, dijabetesa, infektivnih i kardiovaskularnih bolesti, ali nije preporučljiva za pothranjene osobe, one na hemioterapiji, decu u pubertetu i trudnice.
Što se tiče sode bikarbone kao sredstva za alkalizaciju, dr Ivanov je skeptičan: “Soda bikarbona nije pravi izbor. U želucu se sastaje sa hlorovodoničnom kiselinom i neutralizuje je, što može otežati varenje proteina i uništavanje mikroorganizama. Bolje je piti sok od limuna zaslađen medom za bazni efekat.”
- Hrana koja povećava alkalnost organizma uključuje limun, voće, koštunjavo voće, med, zeleno povrće, začinsko bilje, proso, kinou, amarant, vodu, čajeve, limunadu, kefir, jogurt, kiselo mleko, avokado, kokos, masline, semenke i hladno ceđena ulja.
Hrana nije kisela u ustima, već prema efektu na organizam. Bazna hrana uključuje kiseli limun i većinu voća, kao što su grožđe, lubenice, kajsije, borovnice, breskve i maline. Dr Ivanov preporučuje ishranu sa 75% alkalne hrane i 25% kisele, za postizanje balansa u organizmu.
Badem je njegov favorit među koštunjavim plodovima, jer je najalkalniji. Preporučuje konzumaciju sirovih badema i šargarepe za neutralizaciju želudačne kiseline, što može pomoći u zaceljivanju gastritisa i čira. Što se mleka tiče, dr Ivanov smatra da odrasli ne treba da ga konzumiraju, jer biljne namirnice pružaju dovoljno kalcijuma.
Post ima značajne zdravstvene koristi, uključujući prevenciju savremenih bolesti i poboljšanje duhovne sfere čoveka. Dr Ivanov preporučuje voće, integralne žitarice i orašaste plodove za doručak, salatu i mahunarke za ručak, te ranu i laganu večeru ili ništa.
BONUS TEKST
Da biste postigli baznost organizma putem ishrane, važno je usvojiti nekoliko ključnih navika. Prvo, fokusirajte se na konzumaciju alkalne hrane koja pomaže u održavanju ravnoteže pH u telu. Uključite u ishranu više zelenog lisnatog povrća, poput spanaća, kelja i brokolija, kao i voće kao što su limun, grejp, lubenica, i borovnice. Orašasti plodovi, posebno bademi, također su odličan izbor za alkalizaciju.
Osim toga, izbegavajte preteranu konzumaciju mesa i životinjskih proteina jer oni zakišeljavaju organizam. Umesto toga, birajte biljne proteine iz mahunarki, kvinoje, i tofua. Uključite i zdrave masnoće iz avokada, maslina, i kokosovog ulja.
Pijte dovoljno vode, najmanje dve litre dnevno, jer je hidracija ključna za detoksikaciju i pravilno funkcionisanje bubrega, koji igraju vitalnu ulogu u regulaciji kiselinsko-bazne ravnoteže.
Izbegavajte rafinisane šećere i prerađenu hranu, jer one doprinose kiselosti organizma. Umesto toga, koristite prirodne zaslađivače poput meda.
Konačno, prakticirajte sporije jedenje i bolje žvakanje hrane. Na ovaj način olakšavate varenje i omogućavate telu da efikasnije apsorbuje hranljive materije. Ovaj pristup će vam pomoći da održite zdravu baznost organizma i poboljšate opšte zdravlje.
