Pravoslavna crkva i vernici 28. avgusta obeležavaju jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina.
Ovaj dan posvećen je uspomeni na trenutak kada je, prema predanju, Bogorodica „predala svoj duh u ruke Spasitelja“ i uznesena na nebo. Za verni narod, praznik nije samo uspomena na njen život i smrt, već i potvrda nade u večni život i zagovor koji ona neprestano pruža pred Hristom.
Srbi su kroz vekove pokazivali posebno poštovanje prema Bogorodici, a to najbolje potvrđuje zapis despota Stefana Lazarevića, koji je, obnavljajući Beograd u 15. veku, naveo da ga je posvetio upravo njoj. Zato ne čudi što se mnogi hramovi i manastiri širom Srbije zovu po njenom imenu, naglašavajući njen značaj u duhovnom i narodnom identitetu.
- Velika Gospojina vekovima je obeležavana saborima, okupljanjima i vašarima. Posebno je poznat onaj kod ženskog manastira Rakovica nedaleko od Beograda, gde se i danas okupljaju brojni vernici. U narodnoj tradiciji praznik je povezan sa mnogim običajima i verovanjima. Smatra se da je Bogorodica posebna zaštitnica majki, porodilja i sve žive dece, pa se žene toga dana naročito mole za zdravlje i blagostanje svojih porodica. Postoji i običaj da žene ne rade teške poslove, ne započinju ništa novo, već dan provode u molitvi i miru. To je izraz poštovanja, ali i verovanja da se na taj način priziva zaštita i blagoslov.
U starini se smatralo da je potrebno da do Velike Gospojine budu završeni svi letnji poslovi, dok se novi, jesenji radovi, počinju tek nakon Male Gospojine (21. septembar). Tako je ovaj praznik imao i praktičnu, kalendarsku ulogu, određujući ritam života i rada na selu. Posebno mesto zauzimalo je lekovito bilje ubrano tog dana, jer se verovalo da ima naročitu snagu. Beru se kantarion, borovnice i razne trave koje, prema predanju, donose zdravlje i blagostanje domaćinstvu.
Ikona Bogorodice zauzimala je centralno mesto u svakom hrišćanskom domu. U pojedinim krajevima postojalo je verovanje da prah sastrugan sa ikone, pomešan sa vodom, može da pomogne pri lečenju ženskih bolesti. Iako su to više narodni običaji nego crkveni kanoni, pokazuju koliko je duboka bila povezanost naroda sa Bogorodicom i koliko je ona bila doživljavana kao zaštitnica života.
- Što se tiče trpeze, ona ima posebno mesto u ovom prazniku. Budući da se Uspenje Bogorodice uvek slavi u vreme posta, obavezna je posna hrana. U narodu postoji verovanje da na stolu uvek treba da se nađe hleb, jer on simbolizuje mir, blagostanje i zajedništvo porodice. Takođe, nezaobilazno je sveže voće i bilje ubrano baš tog dana, jer se smatra da ono unosi zdravlje u dom. Ovaj spoj duhovnog i materijalnog pokazuje koliko je praznik bio isprepletan sa svakodnevnim životom.
Jedan od tradicionalnih recepata koji se priprema za Veliku Gospojinu jeste posna pastrmka sa maslinovim uljem, limunom i bosiljkom. Riba se očisti, posoli i pobiberi, zatim se prelije marinadom od maslinovog ulja, limunovog soka, rendane kore i seckanog bosiljka. Kada odstoji petnaestak minuta, peče se u rerni na 200 stepeni oko dvadeset minuta, dok ne poprimi zlatnu boju. Poslužuje se uz posni krompir ili salatu od svežeg povrća, čineći trpezu jednostavnom, ali svečanom i blagoslovenu.
Ovaj recept, kao i običaji koji prate praznik, podsećaju da se Velika Gospojina ne svodi samo na ritual, već je i prilika da se porodica okupi, da se podele molitve, ali i svakodnevna radost života. Mnogi vernici toga dana pale sveće pred ikonom Bogorodice, moleći se za zdravlje dece, mir u kući i napredak u životu.
Velika Gospojina ostaje praznik koji objedinjuje crkveno predanje, narodne običaje i porodičnu toplinu. Ona podseća da je Bogorodica bila i ostala uzor majčinske ljubavi, brige i zaštite. U današnjem vremenu, kada se ljudi često suočavaju sa izazovima i nesigurnostima, praznik nosi snažnu poruku: kroz veru, zajedništvo i poštovanje tradicije moguće je pronaći utehu i snagu za budućnost
