Mi smo u braku 18 godina Prije nekoliko godina moja supruga je jako cesto isla kod komsinice Zlate koja inace zivi 3 sprata iznad nas, Tada ja nisam ni razmisljao ni ti slutio o cemu se to tacno radi i gdje ona ide svaki put kada kaze da je kod komsinice.
Prije dvije godine desila se situacija da je ona bila kod komsinice Zlate i mene je tada nazvalo moje staro drustvo da idemo na pivu. Ona je tada zaboravila mobitel pa sam odlucio da se popnem kod komsinice Zlate da joj kazem. Onda se desava situacija da ona meni sa osmjehom otvara vrata i rekla mi je da moja zena nije kod nje nego odmah preko puta njenog stana kd komsije.U tom trenutku sam izgubio tlo ispod nogu i toliko mi je bilo lose da sam morao da odem kod nje da se osvjezim da dodjem sebi jednostavno.
Ja bi se odmah tada i razveo ali jednostavno ne mogu radi djece jer oni mene jako vole ali i nju. JAko su teska vremena i bojim se da mi djeca ne krenu losem putem jer bi to bio veliki sok za njih zaista.
BONUS TEKST
Da li ste znali da je 1969. godine Britanski matematičar Roger Penrose razvio teoriju poznatu kao “Penroseova pločica”, koja je revolucionisala način na koji razmišljamo o geometriji i tilingu? Penroseove pločice su fascinantan matematički koncept koji je zapanjio naučnu zajednicu svojim jedinstvenim svojstvima i aplikacijama u različitim poljima, od matematike do umetnosti i fizike.
Šta su Penroseove pločice?
Penroseove pločice su skup od dve različite pločice koje, kada se koriste zajedno, mogu popločati ravninu na takav način da obrazac nikada nije periodičan. To znači da se obrazac koji stvore nikada ne ponavlja na isti način, što je u suprotnosti sa tradicionalnim tilingom, gde se pločice ponavljaju u regularnim, ponavljajućim obrascima. Penroseove pločice se sastoje od dve pločice u obliku romba, sa uglovima od 36° i 72°, koje, kada se kombinuju, stvaraju zapanjujuće nepravilne, ali pravilne obrasce.
Ovaj koncept je izazvao veliko interesovanje jer je pokazao da je moguće popločati ravninu na način koji je deterministički, ali neperiodičan. Ovo je bilo revolucionarno otkriće u matematici, jer je pre toga bilo nezamislivo da se ravnina može popločati na tako nepravilni način bez ponavljanja obrazaca.
Aplikacije Penroseovih pločica
Penroseove pločice nisu samo matematička kurioznost; one imaju širok spektar aplikacija u različitim naučnim disciplinama. U fizici, Penroseove pločice su korišćene za proučavanje kvazikristala, materijala koji imaju atomske strukture koje su slične Penroseovim obrascima. Kvazikristali, otkriveni 1984. godine, imaju atomske rasporede koji su deterministički, ali nepravilni, što je u skladu sa geometrijom Penroseovih pločica. Ova otkrića su dovela do novih saznanja o strukturi materijala i njihovim svojstvima.
U umetnosti, Penroseove pločice su inspirisale brojne umetnike da istražuju nepravilne, ali simetrične obrasce u svojim radovima. Poznati umetnik M.C. Escher, koji je bio fasciniran matematičkim principima u svojoj umetnosti, koristio je slične koncepte u svojim delima, iako nije bio direktno povezan sa Penroseovim otkrićem.
Penroseov uticaj na matematiku i dalje
Penroseove pločice su i dalje predmet istraživanja i fascinacije u matematičkoj zajednici. Njihova sposobnost da kombinuju jednostavne oblike u složene, nepravilne obrasce inspiriše matematičare da istražuju nove koncepte u tilingu i geometriji. Takođe, one su inspirisale razvoj algoritama u računarskoj grafici, gde se koriste za generisanje nepravilnih, ali estetski privlačnih obrazaca.
Roger Penrose je za svoje doprinose matematici i fizici 2020. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku, ali Penroseove pločice ostaju jedno od njegovih najfascinantnijih otkrića, koje i dalje intrigira naučnike i umetnike širom sveta. Ovaj matematički koncept nas podseća na to kako jednostavne ideje mogu imati dubok uticaj na naš način razmišljanja o svetu oko nas. Penroseove pločice nisu samo matematička zagonetka; one su prozor u svet nepravilne lepote i neograničenih mogućnosti.
