Periferna arterijska bolest: opasnosti, simptomi i prevencija
U najtežim slučajevima, kada krvni sudovi potpuno prestanu snabdevati noge krvlju, može doći do gangrene, ozbiljnog stanja koje često zahteva hitnu medicinsku intervenciju, uključujući amputaciju zahvaćenih ekstremiteta.
Jedna od tihih, ali potencijalno smrtonosnih bolesti modernog doba koja sve više pogađa populaciju, ali često ostaje neprepoznata, jeste periferna arterijska bolest (PAB). Ova bolest nastaje kada se arterije koje dovode krv do donjih ekstremiteta postepeno sužavaju ili potpuno blokiraju, najčešće usled nakupljanja masnih naslaga i aterosklerotičnih plakova na zidovima krvnih sudova. Ovo smanjenje protoka krvi može izazvati niz ozbiljnih simptoma i komplikacija, od bolova u nogama tokom kretanja do potencijalno životno ugrožavajućih stanja kao što su tromboza, gangrena i potreba za amputacijom.
Suptilni početni simptomi i značaj rane dijagnoze
Iako se periferna arterijska bolest često ne prepoznaje u ranim fazama, njeni simptomi se uglavnom javljaju postepeno i mogu biti vrlo suptilni. Tipični simptomi uključuju:
Povremene bolove ili grčeve u nogama, posebno tokom hodanja ili penjanja uz stepenice (tzv. klaudikacija).
Hladnoću ili utrnulost u stopalima.
Slab puls u stopalima ili gležnjevima.
Promene na koži, uključujući tamniju ili plavičastu boju prstiju.
Pacijenti često ignorišu ove znakove, smatrajući ih privremenim ili bezazlenim, što može odložiti postavljanje dijagnoze. Međutim, kako bolest napreduje, simptomi postaju ozbiljniji i mogu uključivati otvorene rane koje teško zarastaju, jake bolove čak i u mirovanju i, u ekstremnim slučajevima, razvoj gangrene.
Šta se događa u najtežim slučajevima?
Ukoliko dođe do potpune blokade arterija, snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama u tkivima nogu se prekida, što uzrokuje nekrozu tkiva, poznatu kao gangrena. Ovo stanje je izuzetno opasno i predstavlja medicinsku hitnost koja često zahteva amputaciju kako bi se sprečilo širenje infekcije ili sepse. Pored toga, pacijenti s gangrenom imaju značajno povećan rizik od drugih kardiovaskularnih komplikacija, uključujući srčani udar i moždani udar.
Stručni saveti za prevenciju i lečenje
Dr Sredoje Jakovljević, vaskularni hirurg, naglašava važnost prepoznavanja simptoma i rane intervencije:
“Bolovi u nogama prilikom hodanja, koji nestaju nakon odmora, često su prvi znak periferne arterijske bolesti. Ukoliko primetite ove simptome, ne oklevajte da se obratite lekaru. Pravovremena dijagnoza može sprečiti ozbiljne posledice poput tromboze ili amputacije.”
Lečenje PAB-a uključuje kombinaciju medicinskih terapija, promena životnog stila i, u težim slučajevima, hirurške intervencije, poput angioplastike ili bypass operacije.
Prevencija kao ključna strategija
Smanjenje rizika za razvoj PAB-a moguće je uz usvajanje zdravih navika, uključujući:
Prestanak pušenja – Pušenje je glavni faktor rizika za aterosklerozu i treba ga potpuno izbaciti iz svakodnevnog života.
Kontrolu hroničnih bolesti – Visok krvni pritisak, dijabetes i visok nivo holesterola treba redovno pratiti i lečiti.
Pravilnu ishranu – Ishrana bogata vlaknima, voćem, povrćem i zdravim mastima doprinosi očuvanju zdravlja arterija.
Redovno vežbanje – Hodanje i druge aerobne aktivnosti poboljšavaju cirkulaciju i održavaju zdravlje krvnih sudova.
Periferna arterijska bolest je ozbiljno zdravstveno stanje koje ne treba zanemariti. Simptomi poput bolova u nogama prilikom hodanja ili hladnih stopala mogu ukazivati na prisustvo ove bolesti. Rano prepoznavanje i lečenje su ključni za sprečavanje komplikacija kao što su tromboza, gangrena i amputacija. Uz pravovremenu medicinsku pomoć i promenu životnih navika, PAB se može efikasno kontrolisati i prevenirati, čime se značajno poboljšava kvalitet života pacijenata.
