“Tata mi je umro kada sam imala 5 godina. Od tad mama i ja živimo same prilično skromno. Sve ‘muške’ poslove u kući radim ja. Krečim, molujem, mijenjam crknute dijelove, kosim itd., mimo ostalih kućnih poslova i studiranja. Danas smo mama i ja čistile i krečile jednu od prostorija.
- Ja sam onako uprljana od kreča krenula do kontejnera da bacim smeće, a trojica likova su me primijetila i počela da se smiju. Uperili su prste u mene i smijali se do suza. Bukvalno su pali na kolena od smijeha. Ja sam smiješna što sve moram da radim sama sa majkom? Ja sam smiješna što nemam para da platim majstora, a želim da živim u čistom? Ja sam jadnica što želim da imam pristojan dom?
Oni ne razumiju snagu koju je potrebno imati da se nosiš sa životom bez jednog roditelja. Oni ne znaju koliko je hrabrosti potrebno da preuzmeš odgovornost za sve te poslove, da balansiraš između studiranja i održavanja doma. Ne znaju koliko ljubavi i truda ulažem u svaki potez kistom, u svaku popravku, u svaki sat proveden kosilicom.
- Možda njima izgledam smiješno, ali meni, svaka mrlja od kreča je podsjetnik na moju odlučnost da stvorim ugodan dom za mamu i mene. Svaka popravka koju završim, svaki posao koji obavim, svaka prostorija koju osvježim, sve je to moj način da pokažem ljubav i poštovanje prema onome što imamo i prema osobi koja mi je ostala – mojoj majci.
Smiju se jer ne razumiju. Ali ja se ponosim, jer znam koliko vrijedim. I znam da sam jača nego što oni ikada mogu zamisliti.”
BONUS TEKST
Da li ste znali da biljke mogu da čuju? Iako nemaju uši poput ljudi i životinja, biljke su sposobne da registruju zvučne vibracije iz okoline, što može uticati na njihov rast i ponašanje. Ovaj fascinantni fenomen istraživali su naučnici sa Tel Aviv univerziteta, koji su otkrili da biljke, poput vinove loze i kukuruza, reaguju na specifične zvučne frekvencije.
Jedan od eksperimenata pokazao je da biljke reagiraju na zvuk vode koja teče kroz cevi ili na vibracije koje proizvodi povetarac. Na primer, korenje biljaka može da raste prema zvučnom izvoru, što sugerira da biljke koriste zvuk kako bi locirale vodu. Takođe, naučnici su primetili da neke biljke reaguju na zvuk insekata. Na primer, biljka Arabidopsis, koja je popularna u laboratorijskim istraživanjima, može da prepozna zvuk zujanja pčela. Kada biljka čuje ovaj zvuk, proizvodi više nektara, čime povećava šanse za oprašivanje.
Zvuk takođe može igrati ulogu u zaštiti biljaka od predatora. Neke biljke mogu da registruju zvuk grickanja lista od strane insekata i kao odgovor na to proizvode hemikalije koje odbijaju ili ubijaju te insekte. Ova sposobnost biljaka da “slušaju” svoju okolinu pomaže im da prežive i napreduju u često neprijateljskom svetu.
Još jedan zanimljiv aspekt je kako muzika može uticati na biljke. Neki baštovani veruju da klasična muzika može poboljšati rast biljaka. Iako naučna istraživanja o ovom fenomenu još uvek nisu konačna, neki eksperimenti sugerišu da biljke izložene klasičnoj muzici rastu brže i imaju bogatije lišće u poređenju sa onima koje nisu izložene muzici.
Ovi nalazi otvaraju potpuno novu dimenziju u našem razumevanju biljaka. One nisu samo pasivni organizmi već imaju složene načine interakcije sa svetom oko sebe. Otkrića poput ovih menjaju način na koji posmatramo biljni svet, pokazujući nam koliko su zapravo dinamične i osetljive. Dakle, sledeći put kada prođete pored bašte, setite se da biljke možda “slušaju” sve što se dešava oko njih.
