1. Emocionalno zdravlje:
Emocionalno zdravlje predstavlja ključni aspekt opšteg blagostanja svakog pojedinca. To je sposobnost osobe da prepozna, razume i konstruktivno upravlja svojim emocijama, kao i da reaguje na situacije koje izazivaju emocionalnu reakciju na zdrav način. Osobe koje uživaju u dobrom emocionalnom zdravlju sposobne su da efikasno prevaziđu stresne situacije, nesreće, frustracije i druge negativne okolnosti koje se neizbežno javljaju tokom života. Ove osobe su takođe u mogućnosti da izražavaju svoje emocije na način koji ne ugrožava ni njihovu unutrašnju ravnotežu, niti odnose sa drugim ljudima.
Pored toga, emocionalno zdravi ljudi obično pokazuju visoku otpornost i sposobnost da održe unutrašnju harmoniju, čak i u teškim situacijama. Mogu da se nose sa emocionalnim izazovima na produktivan način i ne dopuštaju da negativne emocije upravljaju njihovim životom. Takvi ljudi ne ignorišu svoje emocije, nego ih prihvataju i koriste kao alat za lični razvoj i napredak. Njihova sposobnost da prepoznaju svoje emocije i uravnoteže ih čini ključnim za ostvarivanje dugoročnog emocionalnog zdravlja.
2. Psihološko zdravlje:
Psihološko zdravlje je temelj svakog pojedinca u procesu suočavanja sa životnim izazovima. To obuhvata sposobnost razmišljanja jasno, donošenja racionalnih odluka, rešavanja problema i razvijanja pozitivnog stava prema životu. Psihološki zdravi ljudi često se ističu svojom sposobnošću da donose teške odluke u stresnim situacijama, prepoznaju vlastite vrednosti, kao i da izdrže mentalne i emocionalne napore koji prate životne izazove. Oni imaju zdrav odnos prema sebi i svojim sposobnostima, što im omogućava da se efikasno nose sa stresom, anksioznošću i drugim mentalnim opterećenjima.
Takve osobe često ne dozvoljavaju da ih negativne misli ili teškoće srozavaju, nego nastoje da uče iz svojih iskustava i gledaju na život s optimizmom. Razvijanje psihološkog zdravlja ne znači samo prevazilaženje problema, nego i stalno ulaganje u mentalni razvoj, postavljanje ciljeva i svestan rad na ličnom napretku.
Kako unaprediti mentalno zdravlje i funkciju mozga:
Često se dešava da se nađemo u situaciji kada ne možemo da se setimo imena osobe koju smo sreli pre nekoliko minuta, ili neke bitne informacije koja nam je potrebna, uprkos tome što je “na vrhu jezika”. Iako se ova pojava ponekad povezuje sa starenjem, stručnjaci ističu da pravi uzrok može biti nedovoljna stimulacija mozga. Nedovoljna mentalna aktivnost i stimulacija mogu dovesti do smanjenja kapaciteta za pamćenje, koncentraciju i efikasno rešavanje problema.
S obzirom na to, neurobiolozi često naglašavaju da je mozak podložan poboljšanjima uz pravilnu stimulaciju, baš kao što mišići postaju jači kroz fizičke vežbe. Isto tako, “treniranje” mozga putem različitih aktivnosti može poboljšati memoriju, koncentraciju i efikasnost mentalnih funkcija, pa čak usporiti prirodni proces starenja. Zanimljivo je da čak i ljudi u starijoj životnoj dobi mogu postići značajne promene u mentalnim sposobnostima, ukoliko se podvrgnu odgovarajućim vežbama i stimulaciji.
Dr. Rahul Džandial, poznati neurohirurg i autor knjige Neurofitnes: Preporuke neurohirurga za unapređenje rada mozga, nudi naučno zasnovane savete o tome kako očuvati i unaprediti moždane funkcije. On ističe da mozak, uprkos tome što je organ koji se često smatra statičnim, zapravo može da se menja i prilagođava tokom života, uz odgovarajuće tehnike i vežbe. Dr. Džandial pruža detaljne upute o tome kako da poboljšamo rad mozga i sačuvamo mentalne sposobnosti, pa čak i poboljšamo neuroplastičnost, što je ključ za dugoročnu mentalnu oštrinu.
Evo tri ključne strategije koje dr. Džandial preporučuje za unapređenje zdravlja mozga:
1. Ritmičko disanje – Tehnika “4-4-4-4”:
Ritmičko disanje je drevna metoda koja se koristi u meditaciji i pokazala se izuzetno korisnom za smanjenje stresa i poboljšanje kognitivnih funkcija. Istraživanja su pokazala da duboko disanje smanjuje nivo kortizola (hormona stresa) u telu, što vodi ka smanjenju anksioznosti i poboljšanju koncentracije i mentalne jasnoće. Ova tehnika ima pozitivan uticaj na amigdalu, deo mozga odgovoran za emocionalne reakcije, što omogućava bolje regulisanje emocija.
Kako izvoditi:
- Udahnite kroz nos brojeći do četiri.
- Zadržite dah brojeći do četiri.
- Izdahnite polako kroz nos brojeći do četiri.
- Napravite pauzu brojeći do četiri, pre nego što ponovite ciklus.
Vežbanje ove tehnike samo 10 minuta dnevno može značajno poboljšati vaše kognitivne sposobnosti, smanjiti anksioznost, poboljšati emocionalnu ravnotežu i povećati mentalnu jasnoću.
2. Povremeno suzdržavanje od hrane – Preskakanje doručka dva puta nedeljno:
Povremeni post, kao što je preskakanje doručka dva puta nedeljno, postao je popularan alat u neurobiologiji. Ova praksa podstiče proizvodnju neurotrofnog faktora mozga (BDNF), koji stimuliše neuroplastičnost, odnosno sposobnost mozga da stvara nove neuronske veze. BDNF je ključan za učenje, pamćenje i mentalne funkcije. Takođe, povremeni post pomaže regeneraciji neurona, smanjuje zapaljenske procese u telu i poboljšava opšte zdravlje.
Metoda 16:8, koju predlaže dr. Džandial, podrazumeva da postite 16 sati, dok je unos hrane ograničen na 8 sati tokom dana. Počnite postepeno, preskakanjem doručka dva puta nedeljno, i postepeno povećavajte ovu praksu, kako biste postigli bolje rezultate.
3. Više kretanja – “Vertikalni način razmišljanja”:
Savremeni način života često nas primorava da provodimo mnogo vremena u sedećem položaju, što može negativno uticati na naše mentalno zdravlje. Dr. Džandial naglašava da fizička aktivnost igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja mozga. Kretanje stimuliše proizvodnju BDNF-a, što omogućava rast novih neurona i jačanje postojećih neuronskih veza.
Saveti za povećanje kretanja:
- Pravite pauze svakog sata kako biste ustali i prošetali.
- Dok razgovarate telefonom, šetajte umesto da sedite.
- Ako je moguće, radite na stolu u stojećem položaju.
- I samo 5-minutne šetnje svakih sat vremena mogu imati značajan uticaj na mentalne funkcije, a smanjuju i rizik od hroničnih bolesti povezanim sa sedenjem.
Mozak je organ koji postaje jači i efikasniji kroz vežbu, baš kao i mišići. Tehnike poput ritmičkog disanja, povremenog posta i povećanog kretanja mogu značajno poboljšati zdravlje vašeg mozga, povećati vašu memoriju, koncentraciju i smanjiti mentalni umor. Uvođenjem ovih jednostavnih navika u svakodnevni život, možete poboljšati mentalnu jasnoću, energiju i dugoročnu mentalnu oštrinu, što će vam omogućiti da efikasnije rešavate životne izazove.
