Sveti Ilija poznat među narodom i kao Ilija Gromovnik, jedan je od najuvaženijih svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu posebno na Balkanu.Zanimljivo je to da sveti Ilija nije poštovan kao svetac samo kod pravoslavaca već i kod muslimana.
Njegov praznik obeležava se 2. avgusta po novom kalendaru (odnosno 20. jula po starom) i nosi sa sobom snažno osećanje poštovanja, straha i duhovne budnosti. Veruje se da tog dana nebo progovara, a Ilija kreće nebeskim kolima kako bi kažnjavao nepravdu i greh.
- Ovaj svetac je bio starozavetni prorok, koji je živeo u 9. veku pre nove ere, u vremenu vladavine izraelskog cara Ahava. Njegovo ime na hebrejskom jeziku znači: “Bog je moj Gospod”. Sveti Ilija se izdvajao svojom odlučnom borbom protiv idolopoklonstva i verom u jednog Boga, u vremenu kada su mnogi Izraelci počeli da obožavaju lažne bogove poput Vaala.
Po predanju, Ilija je činio čuda – zatvorio je nebo i zaustavio kišu na tri godine, vaskrsao mrtvo dete, prizvao oganj s neba i, najzad, nije doživeo smrt, već je uznet živ na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Zbog ovog uznesenja, veruje se da će se pojaviti ponovo pred kraj sveta, kao svedok istine.
U narodnim predanjima, Sveti Ilija je prerastao u moćnog nebeskog borca – onoga koji gromovima pročišćava nebo i zemlju. Otuda i nadimak Gromovnik. Veruje se da svojim munjama gađa zle duhove i đavole, te se njegov dan ne sme obeležavati radom. U mnogim krajevima, toga dana se ne obavljaju teški poslovi, ne koristi se metal, ne ide se na put i ne pripremaju se obroci, kako bi se izbegla njegova srdžba.
Na selu, 2. avgust je često dan za liturgije i praznične gozbe, posebno ako se Sveti Ilija slavi kao krsna slava. U tim prilikama, priprema se svečana trpeza, okuplja se porodica, a centralni deo dana je duhovno i porodično zajedništvo.
- Za razliku od drugih svetitelja koji donose mir, Ilija donosi božansku silu i pravedni gnev. On se u umetnosti najčešće prikazuje kao snažan starac koji vozi vatrena kola među oblacima, s pogledom koji opominje. Njegova slika u svesti naroda delimično preuzima osobine staroslovenskog boga Peruna, gospodara neba i gromova, što pokazuje duboku povezanost ovog praznika s drevnim verovanjima.
Posebno je zanimljivo predanje vezano za reku Neretvu. Kaže se da tokom noći između 1. i 2. avgusta, voda “progovori” – iz njenih dubina dopire zagonetna rika, za koju mnogi veruju da doziva duše svojih žrtava. Tada, prema verovanju, podvodna bića biraju žrtvu, zbog čega su ljudi izbegavali kupanje u reci tog dana. Roditelji su pazili decu, a svi koji poštuju ovu reku tvrde da se tog dana mora ćutati, slušati i poštovati prirodu.
Zanimljivo je da Sveti Ilija nije poštovan samo među pravoslavcima, već i među katolicima, Jevrejima i muslimanima. U Bosni i Hercegovini, katolici ga slave 20. jula, dok pravoslavni i muslimani praznuju 2. avgust. U bošnjačkoj tradiciji, ovaj dan se zove Aliđun – odnosno Alijin dan. Kako su običaji na ovim prostorima neretko isprepletani, narod je stvorio izreku: „Do podne Ilija, od podne Alija.“ Na taj način izražava se međusobno poštovanje i duhovno jedinstvo, uprkos različitim verama.
Veruje se i da vreme na Svetog Iliju određuje rod lešnika i daje nagoveštaj kakva će biti jesen. Ilindan, kako se praznik još zove, obeležava sredinu leta i donosi važne poruke o prirodi, ravnoteži i poštovanju duhovnog nasleđa.
