Moja svekrva je često bila osoba koja mi je poveravala svoj telefon, tražeći da obrišem poruke, odgovorim na pozive ili obavim druge zadatke s kojima se nije snalazila, jer, kako je to objašnjavala, nije bila previše vešta u korišćenju tehnologije. Njena želja da joj pomognem postajala je svakodnevna rutina, ali taj trenutak kada mi je pružila telefon da obavim još jedan zadatak, doneo je sa sobom ne samo moju pomoć, već i otkriće koje me je duboko pogodilo.
Jednog dana, dok sam pregledavala poruke, slučajno sam primetila poruku koja je počinjala imenom mog muža. Odmah sam se zaintrigirala, jer je razlika u broju bila samo jedna znamenka. To je bilo dovoljno da me podstakne da otvorim poruku i pročitam njen sadržaj. Poruka je glasila: “Dobar dan, trenutno sam u gradu! Mama ti je proslijedila moj broj pa možemo popričati uz kafu ako ti odgovara.”
- Svekrvin odgovor na ovu poruku bio je izuzetno neobičan i sumnjiv: “Izvinjavam se, dala sam ti svoj broj umesto njegovog, ali molim te, nemoj spominjati da sam ga podelila ako se čujete.”
U tom trenutku, nisam mogla da verujem šta čitam. Razumela sam da se sve odnosi na njegovu bivšu partnerku, koja je, kako sam saznala, živela u inostranstvu. Šest godina smo u braku, a ja sam trudna, čekam svoje prvo dete, i sve to zajedno je bilo previše da bih mogla odmah da obradim. Da li je to bio običan nesporazum ili nešto mnogo ozbiljnije? Kako bih trebalo da se postavim prema ovoj situaciji? Da li imam prava da budem ljuta, povređena ili čak zabrinuta za naš brak?
Fenomen mladih koji napuštaju Balkan i selili se u inostranstvo postao je sve prisutniji u poslednjim decenijama, i to je jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju zemlje ovog regiona. Mladi ljudi, puni nade, ambicija i energije, odlaze u potrazi za boljim životom, boljim obrazovnim i profesionalnim mogućnostima, daleko od svog doma. Ova migracija, iako motivisana traženjem bolje budućnosti, često se ne doživljava kao lak proces, jer iza sebe ostavljaju sve što im je bilo poznato i drago. Iako mnogi smatraju da je odlazak mladih neizbežan korak, on se povezuje sa dubokim problemima u društvu i ekonomiji koje regija ne može da zanemari.
Ekonomska nesigurnost, koja je prisutna u gotovo svim balkanskim zemljama, jedan je od glavnih razloga za migraciju mladih. Visoka stopa nezaposlenosti, loši uslovi rada, niske plate i nestabilnost na tržištu rada mnoge mlade ljude tjeraju da traže bolju budućnost u inostranstvu. Čak i visokoobrazovani ljudi na Balkanu često ne mogu da nađu posao koji bi im omogućio pristojan život. U inostranstvu, posebno u razvijenim evropskim zemljama i Sjevernoj Americi, ti mladi ljudi dobijaju priliku da koriste svoj obrazovni potencijal i znanje na način koji bi im bio uskraćen kod kuće. U takvim zemljama njihova stručnost i trud bivaju cenjeni, dok u domovini mnogi ostaju nerealizovani.
- Ali ekonomska situacija nije jedini razlog. Politička nestabilnost i korupcija koja je duboko ukorenjena u mnogim vladama balkanskih zemalja također doprinosi odlasku mladih. Mnogi mladi ljudi osećaju da ne postoji stvarna šansa za napredak, jer se političke promene ne ostvaruju na terenu. Zbog toga sve više mladih ljudi odlučuje da se preseli u zemlje gde je veće poverenje u institucije, a gdje postoji realna mogućnost za napredak u životu i karijeri. Balkanske zemlje, sa svim njihovim bogatstvom, istorijom i tradicijama, nažalost ne nude dovoljne prilike da bi zadržale mlade ljude koji žele da doprinesu društvu.
Još jedan bitan faktor je želja mladih za kvalitetnim obrazovanjem. U mnogim zemljama Balkana, uslovi za obrazovanje nisu na visokom nivou, često nemaju pristup modernim tehnologijama, opremi i najnovijim metodama učenja. Stoga ne čudi što mladi ljudi odlučuju da nastave svoje školovanje u inostranstvu, gde im se nude bolji uslovi i prilike za razvoj. Na nekim univerzitetima na Balkanu studenti se suočavaju sa zastarelim metodama podučavanja i neskladima između teorije i prakse, dok na stranim univerzitetima imaju priliku da se suoče sa savremenim izazovima i tehnologijama.
Zadnji, ali ne manje važan razlog, je opći kvalitet života u razvijenim zemljama, koji uključuje bolje zdravstvene usluge, bolju infrastrukturu i sigurnost. Mnogi mladi ljudi odlučuju da odu u inostranstvo jer žele pružiti bolji život svojoj porodici, bolji obrazovni sistem i stabilnost. Dok je na Balkanu teško pronaći stabilnost u svakodnevnim životnim situacijama, u inostranstvu im se nudi veći kvalitet života.
Međutim, nije sve crno u ovom procesu. Mnogi mladi, iako žive u inostranstvu, šalju novac svojim porodicama i pomažu u ekonomiji svog doma. No, negativne strane su mnogo očiglednije. Odlazak mladih iz regije znači gubitak obrazovane radne snage koja bi mogla doprineti razvoju zemalja. Demografski gledano, Balkan ostaje bez mladih, što znači da će u budućnosti biti još teže izgraditi održive i prosperitetne zajednice. Mnoge seoske oblasti polako prazne, a gradovi postaju sve stariji, jer mladi biraju da napuste svoje domove u potrazi za boljim životom.
Kulturno gledano, ovaj fenomen dovodi do erozije kulturnih vrednosti i tradicija koje čine Balkan jedinstvenim. Mnogi mladi ljudi koji odlaze sa sobom nose deo svoje kulture, jezika i običaja, dok se drugi brzo asimiluju u nove društvene i kulturne okvire, čime postepeno nestaju specifičnosti i tradicije. Ovaj gubitak identiteta može imati dugoročne posledice na način na koji se kultura Balkana razvija u budućnosti.
Na kraju, migracije mladih s Balkana ostavljaju duboke tragove na svim poljima. Odlazak nosi sa sobom i gubitak potencijala, ideja i snage koja bi mogla transformisati društvo. Dok mnogi mladi ljudi odlaze u potragu za boljim životom, pitanje koje se postavlja je: kako stvoriti uslove u kojima će mladi ljudi moći da ostanu, jer će verovati da mogu ostvariti svoje snove i ambicije u svojoj zemlji. Balkanu je potrebna obnova – ekonomska, politička i društvena – koja bi omogućila mladima da se vrate, ili da ostanu i izgrade svetlu budućnost za sebe i svoju zemlju.
