Marija je imala teško detinjstvo, odrastajući u porodici s mnogo dece i roditeljima alkoholičarima, gde je siromaštvo bilo neopisivo. Rano se udala da bi pobegla od kuće, ali je naišla na novi pakao. Danas, Marija ima samo jednu želju – biti dobra majka, svekrva i jednog dana baka, jer nikada nije osetila dobrotu od tih osoba u svom životu, što je za nju bilo izvor patnje.
Marijin životni put bio je neverovatno trnovit još od malih nogu. “Počela sam raditi sezonski čim sam završila osmi razred osnovne škole, sve da bih mogla sama dalje da se školujem. Svake praznike sam iz školske klupe direktno odlazila na posao. Završila sam srednju školu, ali na moju veliku žalost, moj pokojni otac mi nije dozvolio da se dalje obrazujem”, započela je svoju ispovest za “Moje vreme”.
- Udala se sa 21 godinom, ali nije bilo ljubavi u tom braku. “Bila sam primorana, nije tu bilo ljubavi. Time sam pobegla iz teške porodične stvarnosti. No, nisam imala sreće – moj muž je bio netolerantan, a alkohol je opet bio prisutan. Svekrva me je doslovno mrzela”, rekla je Marija.
Na svet su ubrzo došli i mali anđeli kojima je trebala ljubav i toplina porodičnog doma, ali umesto toga, u domu su vladale svađe i svakodnevne traume. “Bilo je toliko strašno da je svekrva dvaput nasrnula na mene sa sekirom, pred očima male dece. Gledala sam smrt u oči i bojala se za svoj i za život svoje dece”, otkrila je ona.
Uprkos svemu, Marija i njen suprug su uspeli da kupe kuću i sklone se od teških uslova, ali su se zadužili do guše sa lihvarskim kamatama. “Primali smo pretnje zbog dugova. Deca su rasla, trebalo ih je školovati, išli su na fakultete, a mi smo skoro 20 godina grcali u dugovima. Sve da deci priuštimo ono što mi nismo imali”, iskrena je Marija.
- Danas su njena deca odrasli ljudi, a ona ima snahu i zeta, iako to nisu zvanično na papiru. “Volim ih kao da su moji. Njih je rodila majka koja ih voli, a partnerka mog sina ostala je bez majke i oca. Pokušavam joj nadomestiti tu prazninu koju je pretrpela. Poštujemo se uzajamno. Imam bolji odnos sa njom nego sa svojom ćerkom. Tuga me obuzme kada je ona tužna, a radujem se njenoj sreći. Zamolila sam je da me zove imenom, jer ne želim nositi ime svekrva kao podsjetnik na ono što sam pretrpela”, otkrila je Marija.
Svesna je da majku niko ne može zameniti, ali se trudi da bude što bliža toj ulozi. “Ne mešam im se u život. Samo želim da budu srećni, kad već ja nisam bila. Moja poruka svim majkama koje misle da su ostale bez sinova zato što su oni odlučili napustiti porodično gnezdo glasi – pustite ih da žive svoj život, i mi smo odlazili od svojih roditelja, to je prirodno”, zaključila je Marija.
Marijin životni put, prepun trnovitih prepreka i teških trenutaka, pokazuje neverovatnu snagu i odlučnost. Njena priča je podsetnik na važnost ljubavi, podrške i razumevanja u porodici, bez obzira na sve izazove koji nas mogu snaći. Marijina želja da bude dobra majka, svekrva i baka, i njena odlučnost da pruži ljubav i toplinu koju nije imala, čine je pravim herojem svakodnevnog života.
