Sveti car Konstantin i njegova majka carica Jelena, jedan su od najznačajnijih svetitelja u pravoslavnoj tradiciji. Njihov praznik obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru, što naglašava posebnu duhovnu važnost ovog dana.
U crkvenom kalendaru, dan posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni obeležen je crvenim slovom, što jasno pokazuje koliko je ovaj praznik važan i svečan za sve pravoslavne hrišćane. Ovaj dan, koji se praznuje 3. juna po novom (ili 21. maja po starom kalendaru), poziva vernike da ostave svakodnevne brige po strani, upute se u crkvu, pomole se Bogu, zapale sveću za zdravlje, mir u porodici i unutrašnji spokoj.
- Običaji nalažu da se na ovaj sveti dan umijemo osveštanom vodom, po mogućstvu vodom iz manastira ili crkve, jer se veruje da ona ne samo da čisti telo, već i osvećuje dušu. U narodu se kaže da ova voda „pričešćuje spolja ono što se molitvom preobražava iznutra“. Ona simbolično spira grehe, osnažuje veru i unosi duhovni mir u svakodnevicu.
Ovo je i imendan mnogih žena koje nose ime Jelena – jedno od najlepših i najčešćih ženskih imena u srpskom narodu, koje vuče korene iz grčke reči „helene“, što znači „sjajna, svetla, blistava“. Mnoge porodice tada okupljaju rodbinu i prijatelje, pripremaju slavsku trpezu i odaju poštovanje svojoj svetiteljki.
Praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene ima poseban značaj za grad Niš, za koji se veruje da je upravo tu, u antičkom Naisusu, rođen car Konstantin – jedan od najznačajnijih vladara u istoriji hrišćanstva i celokupne zapadne civilizacije. Zbog toga se ovaj praznik u Nišu slavi kao gradska slava, uz bogosluženja, litije i kulturne manifestacije.
Pored toga, ovaj dan kao svoju slavu obeležavaju i pojedini esnafi, među kojima su najpoznatiji kujundžije (zanatlije koje rade sa zlatom i srebrom) i železničari. Za njih je car Konstantin simbol vizije, napretka i duhovne hrabrosti.
Zanimljivo je da se praznik ne poštuje samo u Srbiji – i pravoslavni narodi Grčke i Rumunije posvećuju veliko poštovanje ovom danu. Kod Grka i Rumuna ovaj praznik ima ravan značaj kao kod nas Sveti Sava – što govori o dubini i širini kulta cara Konstantina i njegove majke Jelene u pravoslavlju.
Duhovno značenje i pouke koje nosi ovaj dan
Sveti car Konstantin nas, kroz svoj životni put, podseća da se uz Hrista i uz veru u Boga – uvek pobeđuje. Ako se u životu nađete u situaciji kada vam ništa ne ide od ruke, kada se osećate slabo, obeshrabreno ili izgubljeno – prekrstite se, obratite se Bogu u tišini srca i zamolite za snagu i mudrost. Na ovaj dan posebno se preporučuje da se češće krstimo, naročito kada prolazimo pored crkve, kada čujemo zvuk crkvenog zvona, ili dok u sebi izgovaramo molitvu.
Ko je bio Sveti car Konstantin?
Konstantin Veliki, punim imenom Flavije Valerije Konstantin, rođen je 274. godine u rimskom gradu Naisusu, današnjem Nišu, od oca Konstancija Hlora, rimskog vojskovođe, i majke Jelene – žene skromnog porekla, ali izuzetne duhovne snage.
Nakon smrti svog oca, 306. godine, Konstantina je vojska proglasila za avgusta, odnosno savladara severozapadnog dela Rimskog carstva. Iako je u to vreme još uvek bio mnogobožac, pokazivao je veliku blagonaklonost prema hrišćanima, koji su tada bili progonjeni.
- Jedan od najvažnijih trenutaka u njegovom životu desio se pred bitku kod Milvijskog mosta protiv tiranina Maksencija, kada mu se, prema predanju, na nebu ukazao svetli krst, uz poruku: „Ovim pobeđuj!“. Inspirisan ovim čudom, Konstantin je naredio da se napravi veliki krst koji će se nositi ispred njegove vojske. Pobeda je došla ubrzo nakon toga, a car je postao veliki zaštitnik i širitelj hrišćanstva.
Godine 313. izdao je čuveni Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo dozvoljena i slobodna religija. To je bila prekretnica u istoriji crkve, jer su se nakon toga hrišćani po prvi put mogli slobodno okupljati, graditi crkve i živeti svoju veru bez straha od progona.
Konstantin je sagradio i novu prestonicu na Bosforu – Konstantinopolj (današnji Istanbul), koja je ubrzo postala centar pravoslavlja i vizantijske moći.
Na kraju svog života, kada se razboleo, prema predanju, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da se krsti. Kršten je od episkopa Silvestra, nakon čega mu je bolest čudesno nestala, a on je primio Hrista kao svog Spasitelja.
Poruka praznika
Dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene podseća nas na snagu vere, oproštaja i unutrašnje obnove. Bez obzira na sve izazove koje život donosi, vera nas vodi ka svetlosti. Na ovaj dan, zastanite na trenutak, pomolite se, zahvalite za ono što imate, i oprostite – sebi i drugima.
Jer, kao što nas je učio Konstantin – “Ovim pobeđuj”, verom, krstom i ljubavlju u srcu.
