U srpskoj pravoslavnoj tradiciji Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja spada među praznike od velikog značaja, a narod ga često naziva i jesenji Jovanjdan. Obeležava se svake godine 11. septembra, a duboko je ukorenjen u običajima i verovanjima koja su se vekovima prenosila s kolena na koleno.
Taj dan se doživljava kao trenutak posebne duhovne sabranosti, pa se mnogi pridržavaju strogih pravila i običaja koji prate praznik.Na ovaj dan se obavezno praktikuje suvi post. To znači da se vernici uzdržavaju od masne hrane i jela životinjskog porekla, a hrana se priprema na vodi. Post služi kao način očišćenja duše i tela, ali i kao izraz poštovanja prema Svetom Jovanu. Osim toga, tradicija nalaže da se na ovaj praznik ne obavljaju teški fizički poslovi, jer se smatra da bi čoveka mogli odvratiti od molitve i unutrašnje sabranosti. Praznik je posvećen tišini, molitvi i okupljanju porodice oko vere.
- Jedno od najrasprostranjenijih narodnih verovanja odnosi se na zabranu konzumiranja crvenih namirnica. Smatra se da se tog dana ne sme piti niti jesti ništa crveno, jer to podseća na krv koja je prolivana prilikom mučeničke smrti Svetog Jovana. Zato se izbegavaju paradajz, crvene jabuke, trešnje i drugo crveno voće i povrće. Ova simbolika duboko je ukorenjena u narodnoj svesti, a mnogi roditelji čak vode računa da deca tog dana ne uzimaju takvu hranu.
Pored toga, postoji i strogo pravilo da se na ovaj dan ne uzima nož u ruke. Ljudi su nekada verovali da bi upotreba oštrih predmeta mogla doneti nesreću i prizvati zlo, jer se povezuje sa tragičnim događajem odsecanja Jovanove glave. U nekim krajevima Srbije ovo verovanje je posebno izraženo, pa se noževi tog dana potpuno sklone iz domaćinstva.
Zanimljivo je i staro uverenje iz istočne Srbije da se na ovaj dan obavezno skida crveni konac sa ruke. U narodnom tumačenju, crveni končić tokom godine štiti od uroka i donosi sreću, ali baš na dan Usekovanja može doneti nesreću ukoliko ostane vezan. Smatralo se da onaj ko ne skine konac na ovaj praznik može doživeti niz pehova i nevolja, pa su ljudi pažljivo pratili da deca i odrasli skinu crvenu nit kako bi izbegli nesreću.
Objašnjenje porekla samog praznika vezuje se za događaje iz Novog zaveta. Sveti Jovan Krstitelj je javno osudio bezakonje vladara Iroda Antipe, sina Iroda Velikog, koji je bio poznat po surovosti. Irod je napustio svoju zakonitu ženu, ćerku arapskog kneza Arete, i uzeo za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata Filipa. Sveti Jovan je oštro istupio protiv tog greha, ne mareći za posledice, jer je smatrao da je njegov zadatak da opominje narod i vladare na putu pravde.
- Zbog njegovog javnog osuda, Irod je dao da se Jovan zatvori u tamnicu. Presudni trenutak dogodio se na jednoj gozbi u Irodovom dvoru. Pred zvanicama je plesala Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova. Irod, opijen vinom i zadivljen njenim plesom, obećao je da će joj ispuniti svaku želju. Na nagovor svoje majke Irodijade, devojka je zatražila – glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.
Iako je Irod bio svestan da je Jovan bio pravedan čovek i prorok, obuzet stidom pred gostima i željom da održi reč, naredio je da se zahtev ispuni. Stražari su u tamnici posekli Jovana, a njegova glava doneta je na tacni i predata Salomiji. Njegovi verni učenici kasnije su krišom uzeli njegovo telo i dostojno ga sahranili. Prema predanju, zlobna Irodijada čak je izbola jezik Svetog Jovana iglom, želeći da zauvek ućutka onoga koji je osudio njene postupke.
Sveti Jovan Krstitelj u hrišćanskoj tradiciji ima poseban značaj, jer je bio prorok koji je najavio dolazak Isusa Hrista i krstio ga u reci Jordan. Njegova smrt svedoči o istrajnosti u borbi za istinu i pravdu, čak i po cenu života. Zato je njegovo usekovanje prihvaćeno kao veliki praznik, a narod ga doživljava s dubokim poštovanjem.
Na dan praznika vernici se okupljaju u crkvama na liturgiji, a u mnogim domovima se posti i moli. U tradiciji srpskog naroda ovaj dan zauzima posebno mesto i spada u grupu velikih praznika. Pored duhovnih običaja, čuvaju se i brojna narodna verovanja, koja svedoče o tome koliko je ovaj praznik duboko usađen u kolektivnu svest.
Tako Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja i danas ostaje trenutak sećanja na pravednika koji je stradao zbog istine, ali i dan kada vernici kroz post, molitvu i običaje izražavaju svoju privrženost veri i poštovanju prema svetitelju. Ujedno, to je i podsećanje na snagu reči i doslednosti, kao i na važnost očuvanja duhovnog puta u svakodnevnom životu.
