Davor Dujmović bio je glumac izuzetne harizme i talenta, čiji je život i karijera ispunjena nezaboravnim ulogama, ali i dubokim tragedijama. Njegov talenat za glumu bio je toliko očigledan da mu nisu bile potrebne formalne škole – on je jednostavno zračio darom koji je retko ko posedovao. U šali su mnogi govorili da bi, ako ikada ode na Akademiju dramskih umetnosti, trebalo da ide kao profesor, jer je već imao ono što je potrebno za stvaranje umetnosti.
Svaku ulogu koju je igrao, davao je celog sebe, a upoređivali su ga čak i sa velikim Dastinom Hofmanom, predviđajući mu svetsku karijeru. Ipak, sudbina mu nije bila naklonjena, jer ga je, nažalost, zla kob odvela u mračne dubine.
- Davorov glumački uspon započeo je kada je imao svega 18 godina, kada je dobio glavnu ulogu u kultnom filmu Emira Kusturice “Dom za vešanje”. U toj legendarnoj ulozi Perhana, siromašnog mladića s neverovatnim sudbinskim putovanjem, Dujmović je oduševio kako domaću, tako i međunarodnu publiku. Njegova izvedba bila je toliko impresivna da je proglašen jednim od pet najboljih glumaca u Evropi. Upravo je ta uloga učinila da njegovo ime postane sinonim za izvrsnost, ali nažalost, početkom devedesetih upao je u zamku heroina, što je značajno obeležilo njegov život.
Sam Davor je govorio o heroinu kao o najgorem neprijatelju. Priznao je da je radoznalost bila ta koja ga je uvela u svet droge, ali je ubrzo shvatio da je cena te radoznalosti zavisnost koja ga je neprestano vukla na dno. Njegov uspon na filmskoj sceni, koji je bio sasvim slučajan, počeo je kada je njegov siromašni životni put ukrstio s Kusturicinim. Dok je još bio srednjoškolac i pohađao nižu muzičku školu, često je svraćao na pijacu “Markale” gde je radio njegov otac.
Tada se dogodilo sudbonosno poznanstvo s Emirom Kusturicom, koji je, ugledavši ga u jednoj kafani, odmah prepoznao njegov potencijal. Tako je Davor dobio ulogu u filmu “Otac na službenom putu” i pokazao se kao pravi prirodni talenat za filmsku umetnost.
- Davor se, zapravo, nije planirao baviti glumom. Čak je izjavio da je Akademiju bio spreman upisati samo pod uslovom da on predaje. Za njega je gluma bila nešto što je želeo raditi dok ne dosadi njemu ili publici. Iako je njegova ljubav prema filmu bila autentična, priznavao je da nije imao nameru da postane profesionalni glumac. Ipak, sudbina je imala druge planove za njega, a film “Dom za vešanje” ostao je kao večni testament njegove glumačke veličine. Perhan je za njega postao simbol, kultni lik koji će ostati u sećanju ljudi još decenijama.
Rat u bivšoj Jugoslaviji zatekao je Davora u Sarajevu, odakle je otišao u Beograd. U tom turbulentnom periodu snimio je nekoliko filmova, a najpoznatiji među njima bio je “Underground”, takođe u režiji Kusturice. Ostao je upamćen i po svojim komičnim ulogama u popularnoj “Top listi nadrealista”. Međutim, i pored uspeha na filmskoj sceni, Davor se borio sa demonima unutar sebe. Nakon rata, preselio se u Banjaluku, a kasnije u Sloveniju, kod svoje devojke. Nažalost, depresija i alkoholizam počeli su da preovlađuju njegovim životom, a njegovo emotivno stanje bilo je sve teže.
Često je znao reći kako čeka da se “zemljina kugla smiri”, što je bio odraz njegove unutrašnje borbe s depresijom. Nažalost, 31. maja 1999. godine, u Novom Mestu, Davor je oduzeo sebi život vešanjem, ostavljajući za sobom tugu i prazninu u srcima onih koji su ga poznavali i voleli. Imao je samo 30 godina, a iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u filmskoj umetnosti, trag koji će zauvijek ostati deo jugoslovenskog i svetskog filmskog nasleđa.
