Dok neki uživaju u toplim danima, drugi osećaju posledice koje mogu biti ozbiljne.Nagli skokovi temperature, visoke vrućine imaju uticaj na celokupno zdravlje.
Kiša je mnogima donela prijatno osveženje, ali pitanje je koliko je ona zaista olakšala rad našem srcu. Nakon perioda visokih temperatura, dolazak svežeg vazduha može biti koristan, ali kako najavljuju meteorolozi, već u narednim danima očekuje nas ponovni rast temperatura, što znači da naše telo i dalje mora da se prilagođava naglim promenama vremena. Ove oscilacije nisu bez posledica za naš organizam, a posebno su rizične za određene kategorije pacijenata.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, pukovnik profesor Zoran Jović, načelnik Klinike za kardiologiju VMA, objasnio je da, iako osveženje vazduha posle visokih temperatura može prijati našem srcu, postoje osobe kojima ovakve vremenske promene ne prija. On ističe da pad temperature, koji omogućava organizmu da otpusti višak telesne toplote u spoljašnju sredinu, može imati pozitivan efekat, dok ekstremno visoke temperature predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje.
- Profesor Jović pojašnjava da ekstremne temperature preko 36 i 37 stepeni Celzijusovih otežavaju organizmu oslobađanje sopstvene toplote. Pri takvim uslovima, telo stvara višak energije u obliku toplote, koji se teško eliminiše, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Posebno su ugroženi stariji pacijenti, osobe preko 65 godina, kod kojih povećana temperatura dovodi do većeg rizika od komplikacija, uključujući i smrtne ishode.
Međutim, problem ne pogađa samo starije. Mnogi mladi ljudi veruju da su im visoke temperature neškodljive i često provode dosta vremena napolju kada je sunce najjače. Takvo ponašanje može dovesti do pregrejavanja organizma, što izaziva simptome poput glavobolje, mučnine, umora i osećaja malaksalosti. Iako ovi simptomi ne moraju uvek predstavljati hitno stanje, oni su signal da telo trpi i da je neophodno preduzeti mere opreza.
Da bismo zaštitili svoje zdravlje u periodima visokih temperatura, stručnjaci savetuju nekoliko ključnih koraka. Prvo i osnovno je izbegavanje izlaska napolje u periodu od 11 do 18 sati, kada sunčeva energija i spoljašnja temperatura dostižu maksimum. Takođe, važno je prilagoditi ishranu: manji, lakši obroci bogati voćem i povrćem, uz dovoljan unos tečnosti, pomažu organizmu da reguliše temperaturu i smanji opterećenje srca. Kasni večernji obroci treba da se izbegavaju, jer telo u tom periodu teže prerađuje hranu i toplota se akumulira.
Profesor Jović naglašava i da bol u grudima ne mora uvek predstavljati alarmantno stanje ili razlog za hitnu medicinsku intervenciju, ali je važno ne zanemariti redovne kontrole kod kardiologa. Slušanje saveta lekara i praćenje zdravstvenog stanja može značajno smanjiti rizik od komplikacija izazvanih naglim promenama temperature i visokim temperaturama vazduha.
- Posebna pažnja potrebna je osobama sa kardiovaskularnim problemima, hipertenzijom, dijabetesom, ali i svima koji imaju hronične bolesti ili oslabljen imuni sistem. Nagli temperaturni skokovi mogu izazvati dodatno opterećenje srca i krvnih sudova, pa je ključno preduzeti preventivne mere kako bi se organizam što bolje prilagodio i smanjio rizik od ozbiljnih posledica.
Pored prilagođavanja ishrane i smanjenja fizičke aktivnosti u periodima najveće vrućine, važno je i pravilno oblačenje. Laka, svetla i prozračna odeća omogućava telu da lakše reguliše temperaturu, dok direktna izloženost suncu može biti izuzetno štetna. Hidracija ostaje ključna, jer nedostatak tečnosti dodatno otežava termoregulaciju i može izazvati simptome dehidracije, koji dodatno opterećuju srce i krvni pritisak.
Osim fizičkog opreza, važno je i praćenje sopstvenog tela i njegovih signala. Glavobolja, vrtoglavica, ubrzan rad srca ili osećaj malaksalosti nisu bezazleni simptomi. Oni upućuju na potrebu za odmorom u hladovini, povećanim unosom tečnosti i eventualno konsultacijom sa lekarom. Na ovaj način, čak i nagle promene temperature mogu biti podnošljive, a rizik po zdravlje minimalizovan.
Uzimajući u obzir sve ove savete i preporuke, jasno je da vremenske promene imaju značajan uticaj na zdravlje srca i organizma u celini. Pravilna adaptacija, prevencija i svest o sopstvenim granicama ključni su za očuvanje vitalnosti, posebno u danima kada meteorolozi najavljuju ponovni rast temperatura. Prijatan povetarac ili osvežavajuća kiša mogu privremeno doneti olakšanje, ali samo kontinuirano poštovanje zdravih navika garantuje da naše telo i srce ostanu u ravnoteži.
