Kada neko sazna da boluje od ozbiljne bolesti, ta informacija ima dubok i dramatičan uticaj ne samo na tu osobu, već i na njenu celokupnu porodicu. Suočavanje sa teškom dijagnozom donosi brojne izazove, a kako bi se pojedinac uspešno suočio sa tim izazovima i krenuo u borbu za ozdravljenje, potrebna mu je značajna mentalna snaga. Stručnjaci često ističu koliko je važno ne samo započeti lečenje primarne bolesti što je pre moguće, već i imati pravu psihološku podršku koja može olakšati proces isceljenja.
O ovoj temi razgovarali smo sa Sandrom Bijelac, stručnjakinjom iz oblasti psihoonkologije, psihoterapeutkinjom i specijalistkinjom socijalne rehabilitacije, koja je tri decenije radila na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Sandra se bavi problemima sa kojima se susreću onkološki pacijenti i njene reči su od velike važnosti u ovom kontekstu.
Kada je upitana o najvažnijim savetima za onkološke bolesnike, Sandra je istakla tri ključna saveta:
Ne identifikovati se sa bolešću
Osobe koje saznaju da boluju od karcinoma ili neke druge teške bolesti ne bi smele da zaborave ko su bile pre dobijanja te dijagnoze. Važno je održati svoje socijalne uloge – svaka žena je i dalje majka, sestra, supruga, a ne samo pacijent. Mnogi ljudi često poistove svoju ličnost sa bolešću, zaboravljajući sve druge aspekte svog života, što može dodatno pogoršati njihovo emocionalno stanje.
Postaviti sebi pitanje: “Kako sam?”
Bitno je da ljudi budu iskreni prema sebi i da ne prelaze granice svojih mogućnosti. Postavljanje pitanja o sopstvenim osećanjima može pomoći pacijentima da prepoznaju šta ih ispunjava i da izbegnu prekomerno angažovanje koje ih može iscrpeti. Ljudi često zaboravljaju da se pitaju kako se osećaju, jer su previše fokusirani na brigu o drugima ili na samo lečenje.
Pronalaženje smisla života
Ključ uspešnog oporavka je pronalaženje smisla svog života. Ljudi moraju razjasniti da li žele da žive ili da se predaju. Važno je razmisliti o kvalitetu svog života, a ne o njegovoj dužini. Čak i ako se osećaju dobro samo nekoliko dana, to je vredno više od dugog života bez kvaliteta. Trebalo bi da postave pitanje šta zaista žele od svog života, šta im daje svrhu i zbog čega postoje. Na primer, Sandra ističe da smisao njenog života nije samo biti majka, već se bavi psihoonkologijom i pomaže drugima.
Kada se suočavaju sa teškom dijagnozom, mnogi se ljudi pitaju: “Zašto se baš meni ovo dešava?” Ovo pitanje se često povezuje sa potragom za smislom. Sandra objašnjava da doživljavanje bolesti kao kazne može biti problematično. Umesto toga, važno je shvatiti bolest kao signal da nešto u našem životu nije u redu. Mnogi ljudi ignorišu upozorenja koja im telo šalje pre nego što se razvije ozbiljna bolest. Pre nego što dođe do organskog oštećenja, treba prepoznati šta u svom životu radimo pogrešno, kako bismo sprečili da bolest napreduje.
Sandra Bijelac zaključuje da je suština odgovora na pitanje zašto se nešto dešava to što osoba nije u skladu sa samom sobom. Razumevanje i prihvatanje ovih stvari može biti od presudnog značaja u procesu ozdravljenja i mentalnog oporavka. U suštini, važnost emocionalnog zdravlja i mentalne otpornosti tokom teških vremena ne može se dovoljno naglasiti, jer oni direktno utiču na kvalitet života i mogućnost oporavka.
