U današnjem članku vam pišemo o životnoj drami jedne žene, koja se već pet godina bori sa sopstvenim osećanjima krivice, gubitka i dužnosti. Ova priča o gubicima, porodičnim obavezama i nepravdi ne ostavlja nikog ravnodušnim.
Kada je Roman otišao u glavni grad, Inna je ostala u njihovom malom stanu sa trogodišnjim sinom, Mironom, i obećanjem da će uskoro biti bolje. Rukama koje su bile preplavljene brigama za domaćinstvo, odgovornostima prema detetu, i stalnim osećajem gubitka, držala je zajedno porodičnu svakodnevicu dok je Roman zarađivao na gradilištu u glavnom gradu. Želela je više za svoju porodicu, ali nada u bolje sutra bila je toliko slaba da su je samo snovi o novom stanu i boljoj budućnosti održavali na životu.
Ubrzo, međutim, sve se promenilo. Posle nekoliko nedelja neprestane komunikacije, Roman je prestao da se javlja. Iako je u početku bio pun entuzijazma, njegovim pozivima su se smanjivali, a priče o teškom životu u glavnom gradu postajale su sve manje optimistične. I dok je ona, u svojoj svakodnevici, pokušavala da se izbori sa svim obavezama, ništa je moglo pripremiti Innu na najgori poziv njenog života.
Kada je zazvonio telefon i kad je izgovoreno ime njenog muža, Inna je pomislila da se nešto desilo, možda je povređen. Međutim, reči koje je čula bile su puno teže – Roman je poginuo na gradilištu. Pad sa visine bio je fatalan. Kroz suze i šok, Inna nije znala kako da se nosi sa sopstvenim bolom, a ubrzo je dobila još lošijih vesti: njeni svekar i svekrva, očajni zbog gubitka sina, sada su zahtevali da im ona redovno plaća dugove, jer je, kako su tvrdili, Roman obećao da će im vratiti dug.
- Susedka je, međutim, izjavila nešto što je Innu pogodilo. Rekla je: „Ne plaćaj im više, pogledaj šta je kamera snimila.” To je bio trenutak kada se sve promenilo. Ispostavilo se da su Romanovi roditelji imali druge namere, a Inna je počela sumnjati u sve ono što je radila za njih. Osim toga, shvatila je da zakonski nije bila dužna da vrati dugove svog muža. To je bio trenutak koji ju je natjerao da se zapita – koliko su zaista bila opravdana njena osećanja krivice?
Ono što je usledilo, bila je beskrajna borba sa svekrom i svekrvom. Svaka uplata, svaki dolazak sa gotovinom, činili su da se oseća kao da bježi od sopstvene prošlosti. Svakog petog dana u mesecu, ona bi ponovo otišla do njihovog stana, noseći tri deset hiljada u belom konvertu. To je postao njena svakodnevica – plaćanje duga za nešto što je zapravo bilo mnogo više od novca. To je bio dug sa emocionalnim i moralnim tegovima koji je polako uništavao njenu dušu.
Svaka uplata, svaki susret sa svekrvom, činili su da Inna oseća još veći pritisak. Iako su na kraju, nakon više od četiri godine, svi dugovi trebali biti isplaćeni, duboko je osećala da su ti novci i dugovi postali simboli nečega mnogo težeg – ne samo njenog gubitka, već i stalnog pokušaja da zadovolji one koji nikada nisu pokazivali nikakvu zahvalnost. Zamišljala je bolje dane, slobodne od ovog moralnog okova, sa sinom Mironom i sobom, kao slobodna žena, konačno bez tog teškog tereta.
- Iako je svestan da će sve biti gotovo za nekoliko meseci, svekrvi su i dalje tražile uplate, a Inna je osećala kako joj je svaka poseta postajala sve teža. Osećala je kako su granice između nje i svekra, svekrve, postale sve jasnije, iako je svaka uplata bila kao poslednja kap koja ju je držala na površini.
U ovom trenutku, Inna se povukla. Iako nije imala snage da donese radikalne odluke, odlučila je da više ne plaća. Onog dana, na petom spratu, kada je zvonila na vrata, bila je to njena poslednja poseta. Nakon mnogo godina, Inna je odlučila da uzme život u svoje ruke i prestane da bude vezana za prošlost koja ju je uništavala.
Kroz sve ove godine, duboko u srcu, Inna je znala da joj nije bilo potrebno platiti dugi dugi za nešto što nije bila njena odgovornost. Nikada više nije imala nameru vratiti bilo šta što je Roman dugovao njegovim roditeljima. Prepoznavši sopstvenu snagu i pomirenje sa prošlošću, napokon je uspjela da se oslobodi tih dužničkih okova
