Prva sedmica vaskršnjeg posta, poznata i kao Todorova subota ili Todorica, predstavlja završetak početka posta i obeležava se na različite načine širom Srbije.
Sveti Todor se smatra patronom stoke, posebno konja, te se ovaj dan naziva i Konjski dan. U regionu Takova, slavi se kao dan koji leči padavicu, pa seljaci tada odlaze u manastire sa svojim bolesnim životinjama, pale sveće i mole se Svetom Teodoru za ozdravljenje. Deca se šalju da prime svetu pričest u to vreme.
Veruje se da noću pred Todorovu subotu, povorke belih konja jašu noćnim putevima, predvođene hromim konjem. Legenda kaže da je Sveti Todor nekada jahao takvog konja, zbog čega se ovaj dan ponekad naziva i Hromom subotom. U mnogim selima se konji jašu, a u nekim područjima se čak organizuju povorke i prikazuje tradicionalna jahačka veština.
Na Todorovu subotu, prvi put nakon zime, zmije se pojavljuju iz svog skrovišta. Na Kosovu, legenda kaže da je Sveti Teodor nekada upravljao zmijama koje su imale noge, dok su nakon što su počele ujedati ljude, on oduzeo njihove noge i naučio ljude kako da ih se odbrane.
U selima istočne Srbije, priprema se tradicionalno žito ili koljivo, zajedno sa kolačem ukrašenim motivima konja ili potkovice. Todorova subota se smatra početkom letnjeg perioda, te se često kaže da Sveti Teodor jaše konja i donosi leto.
Postoji verovanje da se na dan Todorice rode potkivaju za put, kako bi stigle u Srbiju za Mladence. U drugim pričama, kaže se da Kraljević Marko jaše svog šarca na moru baš tog dana.
U mnogim selima, Todorova subota je prilika za okupljanje i proslave. Mehandžije i kafedžije drže svoje esnafske pirove, dok se u pojedinim krajevima organizuju razne svečanosti i događaji u čast ovog praznika.
Sveti Teodor Tiron, kome je posvećen ovaj dan, poznat je po hrabrosti i vernosti Hrišćanstvu. U spomen na njegovo delo, peva se molitva Kanon Sv. Teodoru, koju je napisao prepodobni Jovan Damaskin.Todorova subota, kao pokretni praznik, obuhvata se Vaskršnjim ciklusom praznovanja i predstavlja važan deo srpske tradicije i verovanja.
BONUS TEKST
U srcu drevnog šumskog prostranstva, gde sunčeva svetlost igra kroz gusto granje i gde tihi šapat vetra nosi pesmu ptica, leži tajanstveno jezero okruženo bujnom vegetacijom. Ovo jezero nosi ime “Zlatno ogledalo” među lokalnim stanovništvom, zahvaljujući svom kristalno jasnom, dubokom vodopadu. Legenda kaže da je u dubinama ovog jezera skriveno blago, čiji sjaj može osvetliti i najmračnije trenutke.
Smatra se da je Zlatno ogledalo dom duhova šume, čuvara tajni i čuvenog čuvara blaga. Mnogi avanturisti su se upustili u avanturu da pronađu ovu skrivenu riznicu, ali su se retki vratili da ispričaju svoje priče. Oni hrabriji koji su odlučili da se suoče sa izazovima drevne šume suočili su se sa brojnim iskušenjima: od zmajeva koji štite dragocenosti do zavodljivih sirena koje mamče neoprezne putnike.
Međutim, oni koji su bili dovoljno hrabri i mudri da prepoznaju istinsku vrednost blaga nisu bili nagrađeni samo bogatstvom, već i dubokim razumevanjem tajni prirode i harmonije koja postoji između svih stvorenja. Za njih, Zlatno ogledalo nije bilo samo mesto gde se čuvalo blago, već je postalo sveto mesto koje su čuvali u svojim srcima.
Dok se sunce polako spušta iza horizonta i pruža svoje poslednje zrake preko mirnog jezera, priča o Zlatnom ogledalu nastavlja da živi, hrabreći one koji traže istinu, hrabrost i mudrost da koračaju kroz život sa otvorenim srcem i dušom punom čežnje za avanturom.
