Danas slavimo Svetu Petku Trnovu, jednu od najpoštovanijih svetiteljki, čiji je život ostavio dubok trag u veri, kulturi i tradiciji Balkana. Rođena u Rimu početkom 2. veka, Sveta Petka je postala simbol nade, vere i isceljenja.
Danas, u Srbiji, ovaj praznik ima posebnu važnost. Žene, naročito, postom i molitvom odaju poštovanje Svetoj Petki, a mnoge veruju da je to dan kada treba učiniti dobro delo za druge, čime se dodatno pridružuju svetu u njegovoj svetoj tradiciji.
Ono što možda nije toliko poznato je da se Sveta Petka izuzetno poštuje i u Grčkoj, gde je njen praznik 26. jula jedan od važnijih letnjih crkvenih dana. U Grčkoj se ona posebno smatra zaštitnicom očiju i vida, a za mnoge ljude verovanje u njen čudesni uticaj na isceljenje očnih bolesti ostaje duboko ukorenjeno. Nedavno, boraveći u Grčkoj, na Olimpu, u jednom starom manastiru iz 16. veka, otkrili smo ikonu Svete Petke koja u rukama drži činiju sa naslikanim očima. Ovo je jedan od mnogih dokaza o njenoj zaštiti i pomoći onima koji se mole za isceljenje vida.
Zanimljivo je da je u Grčkoj jedna od najpoznatijih proslava posvećena Sveto Petki održava u mestu Tempi, smještenom u dolini reke Pinios, između Larise i Katerinija. U ovom mestu, na steni iznad reke, nalazi se mala pećinska crkva posvećena Sveto Petki. Ova crkva je prepoznatljiva po tome što kroz nju prolazi izvor čija voda, prema verovanjima, ima lekovita svojstva za oči. Ulaz u crkvu je mali, pa se često stvorio red ljudi koji dolaze da se pomole i da koriste vodu sa izvora kako bi iscelili svoje oči. Ova crkva predstavlja duhovno središte i mesto gde ljudi ne samo da traže izlečenje, već i dolaze kako bi se poklonili Svetoj Petki.
- Uoči praznika, dan pre glavne proslave, služi se večernje bogosluženje, koje je veoma svečano. Okolina crkve u Tempi postaje pravo svetište, a iz atmosfere izlazi miris tamjana i sveća. Ovaj period pred praznik izuzetno je emotivan, a mnogi vernici dolaze iz okolnih gradova, čak i spavajući u šatorima ili kolima, kako bi rano ujutro prisustvovali liturgiji. Sam dan praznika započinje službom liturgije, koja se održava u prisustvu stotina vernika, dok se u crkvi održava litija, u kojoj se nosi ikona Svete Petke oko crkve, uz crkvene pesme i molitve. Nakon toga, sveštenici blagosiljaju vodu iz izvora, koja se potom prska na vernike, čime se vrši duhovno pročišćenje i blagoslov.
Nakon liturgije, u dolini Tempi se održava tradicionalni πανηγύρι (panigiri) – narodni deo proslave. Ovaj događaj postaje prava pijaca, ali i mesto za okupljanje i druženje. Tamo se prodaju sveće, ikone, krstovi, suvo voće, lokalni sirevi, masline, ali i razna jela poput kuvanog pasulja i pečenog mesa. Atmosfera je vesela, a prisutni uživaju u živoj muzici i tradicionalnom sirtaki plesu. Ovaj deo proslave zaista prikazuje snagu zajedništva i duhovne povezanosti između vernika i svetitelja.
Verovanje u čuda Svete Petke duboko je ukorenjeno među grčkim narodom. Mnogi dolaze izdaleka sa nadom da će voda sa izvora i molitva pomoći u izlečenju problema s očima. Postoji i praksa nošenja flašica u kojima vernici nose vodu kući, a neki je čak kapaju u oči “u ime Svete Petke”, verujući u njen čudesni uticaj. Na ikonama Svete Petke često je prikazana sa činijom u kojoj se nalaze naslikana oka, što dodatno naglašava njen zaštitnički karakter kada je reč o očima i vidu. Grci veruju da je Sveta Petka svetiteljka koja vraća i poboljšava vid, te je zbog toga njeno ime utemeljeno u narodu kao svetiteljka koja pruža nadu i isceljenje.
Sveta Petka Trnova, iako je izuzetno poštovana u Srbiji, ima i duboko ukorenjeno mesto u verovanjima i tradiciji Grčke, gde je njen uticaj na isceljenje očiju i zaštitu vida od vitalnog značaja za mnoge vernike.
