U današnjem članku vam pišemo na temu jedne od najjezivijih legendi u istoriji lutaka priče o Robertu, ukletom lutku s Floride. Na prvi pogled izgleda kao obična stara igračka, ali ono što ljudi već više od jednog veka govore o njemu daleko je od nečeg bezazlenog.
Sve počinje pričom o sluškinji koja je, navodno zlostavljana od strane bogate porodice za koju je radila, odlučila da im se osveti. Kao dar sinu te porodice, malom Džinu Otu, poklonila je lutku. Taj trenutak bio je uvod u strašnu priču osvete i ukletosti, koja će obeležiti živote mnogih ljudi.
Danas, u muzeju Fort Ist Martelo na Floridi, Robert sedi u staklenoj vitrini, obučen u mornarsko odelo, gledajući posetioce svojim praznim, ali zastrašujuće živim očima. Ljudi tvrde da ih prati pogledom, da se fotografije kvare ako ga snime bez dozvole, a zidovi oko njega puni su pisama izvinjenja onih koji veruju da ih je lutka proklela. To je možda i najjeziviji detalj – hiljade ljudi koji osećaju potrebu da mu pišu i mole za oproštaj.
- Njegova priča vodi nas unazad, u početak 20. veka, kada je nastao u nemačkoj radionici poznate firme Štajf. Za razliku od običnih igračaka, veruje se da Robert nikada nije ni bio namenjen prodaji deci, već kao izložbeni eksponat. Visok preko metar i ispunjen slamom, imao je gotovo ljudsku pojavu, što ga je činilo neobičnim i na neki način neprirodnim.
U kući porodice Oto u Ki Vestu, Robert je postao verni pratilac malog Džina. Dete mu je čak dalo svoje ime, brišući granicu između sebe i lutke. Odnos između njih dvojice bio je toliko intenzivan da su ljudi oko njih osećali nelagodu. Kada bi se nešto čudno desilo u kući, Džin bi rekao samo jedno: „Robert je to učinio.“
Priče govore da su ukućani često čuli dva glasa u dečijoj sobi – jedan Džinov i drugi, dublji, koji je odgovarao. Noći su bile obeležene strahom, jer bi roditelji pronalazili prevrnut nameštaj i uplašenog dečaka, dok je lutka mirno sedela u uglu sobe. Vremenom je Robert dobio reputaciju koja je prerasla porodične zidove. Deca iz komšiluka tvrdila su da ga vide na prozoru, kako ih posmatra i podsmeva im se.
- Džin je odrastao, postao umetnik, ali veza sa lutkom nikada nije prestala. Čak i kada se oženio, Robert je ostao prisutan u kući. Njegova supruga često je osećala nelagodu jer je muž nosio lutku iz prostorije u prostoriju, razgovarao s njom i tretirao je kao živog saputnika. Kada je konačno zaključan na tavan, priče o čudnim zvucima i smehu nastavile su da kruže.
Posle Džinove smrti, lutka je menjala vlasnike, a svi su tvrdili da s njom dolaze neobične i uznemirujuće pojave. Jedna vlasnica, Mirtl Rojter, tvrdila je da se Robert sam kretao po njenoj kući i da ju je jednom zaključao u sobu. Drugi su prijavljivali promene izraza na njegovom licu, kao da reaguje na razgovore u prostoriji.
Godine 1994. Robert je konačno završio u muzeju, gde se nalazi i danas. Njegovo prisustvo i dalje izaziva strah. Osoblje i posetioci tvrde da elektronski uređaji prestaju da rade u njegovoj blizini, a fotografije ispadaju oštećene. Pravilo u muzeju je jasno: pre nego što ga fotografišete, morate tražiti dopuštenje. Onima koji to ne učine, legenda pripisuje niz nesreća – od gubitka posla do ozbiljnih bolesti i saobraćajnih nesreća.
- Zidovi muzeja prekriveni su pismima onih koji su požalili zbog svog nepoštovanja. Ljudi širom sveta pišu Robertu, mole ga da skine navodnu kletvu. To je postalo deo rituala i dokaz koliko snažno legenda živi i dalje.
Da li je Robert zaista uklet? Neki veruju da je u pitanju vudu osveta, drugi misle da je sve proizvod mašte usamljenog dečaka i kasnijeg folklora koji se širio kroz generacije. Bez obzira na objašnjenje, činjenica je da hiljade ljudi i dalje veruje u njegovu moć. Za njih, Robert je mnogo više od stare lutke – on je simbol straha, neobjašnjivog i onog što nadilazi razum.
Legenda o Robertu traje više od sto godina i još uvek se razvija. Sve dok ga ljudi posećuju, pišu mu i veruju u njega, priča o „najukletijoj lutki na svetu“ neće nestati. Umesto toga, iz staklene vitrini, Robert i dalje posmatra svoje posetioce, čuvajući tišinu i misteriozni osmeh koji ostavlja neizbrisiv trag u onima koji su ga sreli
