Prepodobna mučenica Paraskeva, u narodu poznata kao Vetrena Petka, Letnja Petka ili Paraskeva Rimljanka, bila je ranohrišćanska svetiteljka koju pravoslavni vernici duboko poštuju. Kod Srba se praznuje pod imenom Sveta Petka Trnova i posebno se smatra zaštitnicom Beograda i žena.
Rođena je u Rimu, u imućnoj hrišćanskoj porodici, ali je još u mladosti odbacila materijalna bogatstva i odlučila da se potpuno posveti Bogu. Primila je monaški život, odrekla se svih svetovnih zadovoljstava i postala primer predanog hrišćanskog služenja. Zbog svoje vere i neumornog propovedanja hrišćanstva bila je izložena teškim mukama, a na kraju je mučenički pogubljena.
Njene mošti su, nakon smrti, prenošene na više mesta. Najpre su dospele u Trnovo u današnjoj Bugarskoj, a zatim su prenete u Carigrad (Istanbul). Vernici veruju da su mošti čudotvorne, donoseći isceljenje bolesnima, utehu ožalošćenima i duhovnu snagu onima koji se iskreno mole.
- Pravoslavna tradicija naglašava da je Svetoj Petki Trnovoj poželjno uvek se moliti, jer prima svaku iskrenu misao i olakšava ljudima njihove muke. Vernici joj se najčešće obraćaju u trenucima teške bolesti, tražeći zaštitu od zla i neprijatelja, utehu u velikim životnim gubicima, pomoć prilikom začeća i porođaja, kao i onda kada stoje pred važnim životnim odlukama.
Molitva ovoj svetiteljki izražava duboko poštovanje prema njenom stradanju i njenoj blizini Bogu. U njoj se vernici obraćaju rečima punim poniznosti, nazivajući je “miomirisnim cvetom” i “ispovednicom Hristovom”, moleći je da posreduje pred Gospodom. Traži se snaga za pobedu nad sopstvenim gresima i mudrost da se očuva vera čak i u trenucima velikih iskušenja.
U molitvi se podseća da je i sama nosila ljudsko telo, da je znala slabosti i borbe čoveka, te da razume koliko je teško pobediti sebe bez pomoći Božje. Zato se moli da, bez obzira na nedostojnost onih koji joj se obraćaju, izmoli milost za njih, kako bi uspeli da ostanu na putu pravde i duhovnog svetla.
Posebno se ističe važnost očuvanja Pravoslavne vere, jer, prema hrišćanskom učenju, ona vodi ka večnom životu. U molitvi se izražava svest o postojanju zla u svetu, koje nastoji da ugasi veru, i traži se zaštita od obmana i laži koje udaljavaju čoveka od istine.
- Vernici mole Svetu Petku da ih sačuva pod okriljem Crkve Hristove, verujući da će ih Gospod, zbog čistote vere, pomilovati i oprostiti im grehe. Završetak molitve donosi sliku večnog života, gde duše pravednika, oslobođene svake patnje, ulaze u naručje Božje i zajedno sa nebeskim vojskama proslavljaju Presvetu Trojicu – Oca, Sina i Svetoga Duha.
U hrišćanskoj tradiciji, priča o Prepodobnoj mučenici Paraskevi nije samo priča o veri, već i o hrabrosti, postojanosti i odricanju od svega što čoveka može udaljiti od Božjeg puta. Njeno ime vekovima se izgovara u molitvama onih koji traže mir, zdravlje i zaštitu, a njen primer podseća da istinska snaga dolazi iz vere i ljubavi prema Bogu.
I danas, na njen praznik, vernici se okupljaju u hramovima, pale sveće i prinose molitve, verujući da ona čuje svaku izgovorenu reč i svako neizgovoreno osećanje. Njen kult je duboko ukorenjen u narodnom verovanju, a njena priča prenosi se s generacije na generaciju kao simbol svetosti koja prevazilazi vreme i prostor.
Sećanje na Svetu Petku Trnovu živi u srcima vernika, ne samo kroz crkvene obrede, već i kroz svakodnevne molitve, u kojima se ljudi obraćaju ovoj svetiteljki tražeći utehu, snagu i duhovnu podršku u svim životnim iskušenjima
