Na međunarodnom aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu nedavno se dogodio incident . Događaj u kojem je jedan putnik, navodno zbog neuobičajenog izgleda, bio podvrgnut nesvakidašnjoj bezbednosnoj proceduri .
Prema izveštajima s lica mesta, taj neobičan incident počeo je kada je obezbeđenje aerodroma uočilo putnika čiji je stajling očigledno odstupao od uobičajenog standarda – neuobičajena frizura, avangardna odeća i prepoznatljiva pojavnost privukli su pažnju. Osoblje, u saradnji sa policijom, potom je odlučilo sprovesti “bezbednosnu proceduru”. Ono što je zaprepastilo mnoge jeste što se ta procedura ticala i nečeg mnogo intimnijeg: navodno je muškarcu bez ikakvog upozorenja ošišana brada, na licu mesta, samo zbog njegovog izgleda.
Razlog zbog kojeg je snimak ovog događaja eksplodirao na društvenim mrežama leži u mešavini ta dva snažna osećanja – straha i zbunjenosti. Jedan deo javnosti osuđuje neselektivnost, preteranu upotrebu ovlašćenja i neprimerenost postupaka koji diraju u ljudsko dostojanstvo. S druge strane, tu je i grupa ljudi koja podržava brz i radikalan pristup, smatrajući da je javna sigurnost urođena vrednost koju treba zaštititi bez izgovora.
- Aerodromi su epikenter modernih sigurnosnih sistema – pod velikim su nadzorom, a procedure se sprovode bez izuzetka. Osoblje prolazi kroz obimne obuke, namenjene prepoznavanju svih vrsta rizika. Ali postavlja se pitanje: da li ono što vidimo na nečijoj glavi ili odeći može da nas navede da primenimo radikalne mere — poput fizičke intervencije na licu osobe?
Međunarodne institucije, poput ICAO-a i UN-a, jasno propisuju da sve bezbednosne aktivnosti moraju imati prvorazredni prioritet — poštovanje ljudskih prava. Mere moraju biti proporcionalne, temeljno obrazložene i dokumentovane. Svaka fizička intervencija — posebno ona koja dovodi do menjanja nečijeg izgleda — zahteva čvrsto pravno opravdanje i transparentno obrazloženje u skladu sa etičkim principima.
- Kada se snimci incidenta prošire društvenim mrežama, otvara se debata koja ne poznaje granice. Na platformama kao što su X, Facebook i TikTok, debatni heštegovi poput #pravaipravda, #sigurnostzanasve i #poštovanjeslobode pokreću polemike. Jedni tvrde da su bezbednosne procedure preoštre, drugi smatraju da su neophodne i da izgled često može biti maska za skrivanje namera.
Pojedinci ističu da ovakvi postupci mogu podstaći diskriminaciju onih koji se ističu po izgledu, kulturi ili načinu života. Ne treba zanemariti ni onaj deo publike koji smatra da neuobičajen izgled — uključujući i ekstremni stil frizure ili garderobe — može biti deo pokušaja kamuflaže ili prikrivanja identiteta, što u savremenoj svakodnevici ponekad može biti opravdan rizik.
Zakon omogućava policiji da reaguje kada postoji ozbiljna osnovana sumnja (probable cause) da je ugrožena sigurnost. Ali takvo ovlašćenje nosi veliku težinu i posledice — ne samo po pojedinca, nego i po poverenje koje javnost polaže u države institucije. Kada se ovlašćenja zloupotrebe, gubi se lojalnost građana, a svojstvene kritike tada dobijaju legitimitet.
- Mnogi pravni ili psihološki eksperti smatraju da treninzi u komunikaciji, interkulturalnoj osjetljivosti i tehnikama deeskalacije mogu značajno smanjiti potrebu za invazivnim merama. Ljudi su skloni da reaguju emocionalno kada im se dodele prisilne mere — ali dobro obučeno osoblje moglo je izabrati manje drastičan put.
Zakoni, etika i budućnost javne sigurnosti
Incident na beogradskom aerodromu upozorava na jasnu poruku: sigurnost i ljudska prava nisu suprotstavljeni, već su partneri. Odstupanje od standardizovanih procedura mora biti potpuno opravdano i provereno, a institucije — pre svega aerodrom i država — moraju jasno pojasniti zašto je primenjena toliko ekstremna mera kao što je nečije bockanje besplatnim škarama.
U demokratskom društvu ne sme biti prostora za arbitrarnost i neosnovane kontrole. Treba težiti fer, transparentnoj i doslednoj praksi u kojoj će se svaki put težiti sigurnosti, ali i zaštiti dostojanstva putnika. Samo tako institucije nikada neće izgubiti poverenje građana — čak ni u kriznim situacijama.
Umesto besne društvene motivacije, ovaj incident može da bude početak produktivnog dijaloga. Potrebno je da sva relevantna tela — od aerodromskih službi, policije, do institucija civilnog društva, pravnika i građana — sede za istim stolom radi izrade novih smernica i edukacije.
Na taj način, sledeći put kada neki putnik bude odabran za proveru, obezbeđenje će znati po kom postupku, uz koju vrstu opravdanja, i kakav je način da se ta provera sprovede bez narušavanja dostojanstva. I najmanji predlog neophodan je za demokratiju — jer demokratsko društvo se uvek meri po svom odnosu prema najslabijima, neudobnima i onima koji nisu istog okvira.
