Poznat kao kralj bašte , paradajz je biljka koja traži optimalne uslove za rast od pravilne sadnje i đubrenja, do pažljivog odabira mesta u bašti. U nastavku ćemo detaljno objasniti kako pravilno posaditi paradajz, koje greške izbegavati i na šta obratiti pažnju kako bi vaša biljka bila zdrava.
Paradajz je bez sumnje jedna od najomiljenijih i najvažnijih biljaka u gotovo svakoj bašti. Često ga nazivaju “primadona bašte” jer traži posebnu pažnju, negu i posvećenost, ali zauzvrat daruje najsočnije, najukusnije plodove koji dugo traju i bogato rađaju. Uspešan uzgoj paradajza zahteva strpljenje i određena znanja, ali kada jednom savladate osnovne tehnike, bićete nagrađeni obiljem crvenih, zdravih plodova koje možete koristiti za salate, sušenje, pripremu sokova, sosova i mnogih drugih jela.
Sadnja paradajza – duboko, ali pažljivo
Jedna od osnovnih preporuka kod sadnje paradajza jeste da sadnicu posadite duboko u zemlju. Međutim, pitanje je da li će to biti uspravno, “ravno” u duboku rupu ili bočno u rov – obe metode su uspešne i svaka ima svoje prednosti. Prilikom sadnje važno je ukloniti poslednja dva lista sa sadnice paradajza, jer se na tom delu stabljike mogu razviti dodatni koreni koji će pomoći biljci da bolje upije hranljive materije iz zemlje. Sadnica se zatim zakopava što dublje u već bogato đubrenu zemlju, jer paradajz voli da njegova stabljika bude dobro ukorenjena i snažna.
Zemlja i đubrenje – ključ uspeha
Paradajz je veoma zahtevna biljka što se tiče kvaliteta zemlje. Ne voli da se đubri naknadno, pa je od velike važnosti da zemlja u koju ga sadite bude već bogato obogaćena svim neophodnim mineralima i hranljivim materijama pre same sadnje. Idealno je da nekoliko puta preorate i nađubrite zemlju u bašti, čime ćete stvoriti optimalne uslove za razvoj korenovog sistema i bujni rast biljke. Priprema zemlje je često zanemarena faza, ali upravo ona određuje uspeh ili neuspeh cele sezone.
Sadnja paradajza direktno u rupu
Prvi način sadnje podrazumeva kopanje duboke rupe u obogaćenoj zemlji. Nakon što iskopate rupu, nalijete obilno vode i sačekate da zemlja dobro upije vlagu. Potom ponovo zalijete i postavite sadnicu paradajza u rupu, pažljivo je zatrpate zemljom i zalijete još jednom. Ova metoda osigurava da biljka dobije dovoljno vlage odmah po sadnji, što je ključno za njen dobar početak. Tokom naredne nedelje, možete dodati malo đubriva oko biljke, ali budite vrlo oprezni i nikako nemojte đubriti paradajz u fazi cvetanja, jer tada biljka prelazi u fazu plodonošenja i dodatni minerali mogu da joj naškode. Dakle, trenutak kada paradajz procveta je znak da je đubrenje završeno.
Sadnja paradajza bočno u rovove
Drugi način sadnje je urovima ili rovovima. Ova tehnika podrazumeva iskopavanje plitkog rova u kojem se zemlja dobro nađubri i zalije. Sadnica paradajza se potom položi bočno u rov, kao da je nežno ušuškavate, i prekrije zemljom. Ne brinite, iako deluje kao da sadite biljku “na bok”, paradajz će se sam ispraviti i krenuti uspravno ka svetlosti. Tokom rasta biće potrebno da biljku vezujete za pritke ili druge potporne elemente, jer jak i čvrst stabljika podržava težinu plodova. Ovaj način sadnje omogućava biljci da razvije snažan i dubok koren, što povećava njenu otpornost na bolesti i čini je izdržljivijom u periodima suše.
Neprijatelji paradajza – koje biljke izbegavati u blizini
Paradajz je prava “diva” i ne voli da deli svoj prostor sa određenim biljkama koje mu ne prijaju. U bašti treba izbegavati sadnju paradajza pored sledećih biljaka, jer negativno utiču na njegov rast i razvoj:
Kupus i sve biljke iz porodice kupusa (brokoli, karfiol, prokelj) – ove biljke mogu izazvati sukobe u ishrani biljaka i negativno uticati na paradajz.
Kukuruz – poznat je po kukuruznom crvu koji može biti smrtonosan neprijatelj paradajza.
Komorač – biljka koja generalno nije dobar sused ni jednoj biljci i treba je ukloniti iz bašte.
Mirođija – njene lisne uši mogu naneti štetu paradajzu i drugim biljkama.
Patlidžan – deluje kao prenosilac bolesti koje lako prelaze na paradajz, naročito smeđe mrlje na plodovima.
Krompir – krompir i paradajz su podložni istim bolestima koje se mogu preneti sa jedne biljke na drugu, kao što je zlatica.
Orah – poznat je kao loš komšija, jer izlučuje supstance koje sprečavaju rast drugih biljaka, pa ni paradajz ne uspeva ispod oraha.
Zaključak
Uz pažljivu pripremu zemljišta, pravilnu sadnju i izbegavanje neprijateljskih biljaka, paradajz će vas nagraditi bogatim i zdravim plodovima. Setite se da paradajz nije biljka koju treba samo posaditi i zaboraviti – on traži redovnu negu, pažnju i znanje, ali vam se trud višestruko vraća. Pridržavajte se osnovnih pravila sadnje, pratite potrebe biljke i uživajte u letnjem izobilju sveže, sočne rajčice sa vaše bašte.
