Rođendan Josipa Broza Tita, na današnji dan, 25. maja, slavio se kao Dan mladosti širom Jugoslavije. Ovaj praznik se i dalje skromno obeležava u bivšim jugoslovenskim republikama. Tito, nekadašnji predsednik Jugoslavije, slavljen je kao božanstvo. Pesma “Druže Tito ljubičice bela” jedna je od najpoznatijih koja mu je posvećena. Međutim, ova pesma koštala je mladu novinarku Jevrejku Ženi Lebl dve i po godine zatvora na Golom otoku.
Ženi Lebl rođena je 1927. godine. Tokom Drugog svetskog rata, kada su Jevreji odvođeni u logor Sajmište, četrnaestogodišnja gimnazijalka Ženi pobegla je u Niš pod lažnim imenom. Uhapšena je 1943. i odvedena u berlinski Gestapo, odakle je oslobođena 1945. godine.
- Po povratku u Beograd, Ženi upisuje Pravni fakultet i 1947. godine zapošljava se kao novinarka u “Politici”. Tada su tek počele njene muke. Kao Jevrejka, preživela je nacističke logore, ali je kasnije izjavila da je najgore iskustvo doživela na Golom otoku.
Ženi je završila na Golom otoku zbog neukusne šale na račun Tita. Naime, ona je prepričala vic o pesmi “Druže Tito, ljubičice bela”. Zbog ove šale, 1949. godine je uhapšena i deportovana u Ramski rit, zatim u Zabelu kod Požarevca, a potom na ostrvo Sveti Grgur i na kraju na Goli otok. U jednom od retkih tekstova o njoj, objavljenom u “Politici” 2013. godine, opisano je kako su je uhapsili UDB-aši zbog vica protiv Tita.
Dok je bila u pet različitih zatvora, od nje su tražili da promeni mišljenje i prizna krivicu. Nakon što je provela dve i po godine u zatvoru, pomilovana je, ali više nije mogla da se zaposli. Na kraju je otišla u Izrael, gde je preminula 2009. godine.
Danilo Kiš, saznajući da su i žene bile na Golom otoku, nagovorio je Ženi da piše o svom iskustvu. Tako je nastala knjiga “Ljubičica bela”, objavljena 1990. godine, koja je postala bestseler u Izraelu. Ženi je takođe radila na filmu “Goli život” zajedno sa Evom Nahir i Danilom Kišem.
U svojim zapisima, Ženi je opisivala strahote koje je doživela u zatvorima, posebno na Golom otoku. Pisala je o žednim ženama okruženim morem, o devojkama koje su postajale starice i o fizičkim i psihičkim patnjama koje su pretrpele. Nakon što je pomilovana, Ženi se nikada nije mogla vratiti normalnom životu u Jugoslaviji. Uprkos svemu, preminula je dostojanstveno u dubokoj starosti.
BONUS TEKST
Jedna od najfascinantnijih prirodnih pojava na svetu je Severna svetlost, poznata i kao Aurora Borealis. Ova čudesna svetlosna predstava javlja se na visokim geografskim širinama oko Arktika, i često je vidljiva u zemljama kao što su Norveška, Švedska, Finska, Island, Kanada i Rusija. Severna svetlost nastaje kada čestice sunčevog vetra, koje se sastoje uglavnom od protona i elektrona, udare u Zemljinu magnetosferu. Kada te čestice sudare s molekulima u Zemljinoj atmosferi, dolazi do emisije svetlosti u različitim bojama, od zelene i crvene do plave i ljubičaste.
Ova prirodna pojava vekovima je fascinirala ljude i inspirisala mnoge legende i mitove. Na primer, u nordijskoj mitologiji, verovalo se da su ove svetlosti odraz sjaja oklopa Valkiri koje vode pale ratnike u Valhalu. Inuiti sa Grenlanda veruju da su Severne svetlosti duhovi njihovih predaka koji plešu na nebu. Na Islandu, trudnice su često bile savetovane da ne gledaju u Severne svetlosti kako bi izbegle komlikacije pri porođaju, dok su Laponci verovali da su svetlosti zapravo odsjaj jata arktičkih lisica koje svojim repovima stvaraju iskrice na nebu dok trče po snegu.
Naučno istraživanje Severnih svetlosti počelo je tek u 17. veku, kada je Galileo Galilej prvi put upotrebio termin “Aurora Borealis”. Ipak, tek u 20. veku naučnici su počeli da razumeju pravi uzrok ovog fenomena zahvaljujući razvoju teorije o sunčevom vetru i Zemljinoj magnetosferi.
Posmatranje Severne svetlosti postalo je popularna turistička aktivnost, privlačeći hiljade posetilaca u nordijske zemlje svake godine. Najbolje vreme za posmatranje je tokom zimskih meseci, kada su noći duže i tamnije. Za one koji žele da iskuse ovu čarobnu pojavu, potrebno je malo sreće, jer je prisustvo Severne svetlosti nepredvidljivo i zavisi od solarne aktivnosti i vremenskih uslova.
Severna svetlost nije samo spektakularna pojava za posmatranje, već ima i značajnu ulogu u nauci o svemiru i atmosferi. Proučavanje Aurore Borealis pomaže naučnicima da bolje razumeju interakciju između sunčevog vetra i Zemljine magnetosfere, što je ključno za predviđanje svemirskog vremena i zaštitu satelita i komunikacionih sistema od solarnih oluja. Ova fascinantna prirodna pojava nastavlja da inspiriše i očarava ljude širom sveta, povezujući nas sa tajnama univerzuma.
