Od skromnog detinjstva u Doboju do blistave muzičke karijere,današnji tekst posvećujemo Silvani Armenulić. Njeno ime i danas izaziva emocije, a svaka pjesma koju je otpjevala nosi dio njene duše.
Silvana Armenulić, pravim imenom Zilha Bajraktarević, bila je i ostala jedna od najvoljenijih i najuticajnijih pevačica narodne muzike i sevdalinki na prostoru bivše Jugoslavije. Rođena 18. maja 1939. godine u Doboju, Silvana je svojim vanserijskim glasom, specifičnim emotivnim izrazom i upečatljivom pojavom postala simbol jedne epohe. Njena tragična sudbina i dalje budi emocije kod miliona ljudi, a pesme koje je ostavila iza sebe nadživljavaju generacije.
Silvana je odrasla u skromnoj i brojnoj porodici – bila je jedno od trinaestoro dece. Njeno detinjstvo nije bilo lako: obeleženo je siromaštvom, ali i velikim porodičnim gubicima. Nekoliko njene braće i sestara umrlo je u ranoj dobi, što je ostavilo dubok trag na celu porodicu. Otac Mehmed, koji je radio kao poslastičar, teško je podneo smrt sina Hajrudina i ubrzo se povukao u sebe, utapajući tugu u alkoholu. U takvom okruženju, mlada Zilha naučila je da se bori za svoje mesto pod suncem.
Već sa deset godina počela je da peva na lokalnim svadbama i veseljima, gde su mnogi prepoznali njen prirodni dar i izražajnu emociju. Sa šesnaest godina preselila se kod tetke u Sarajevo, gde je nastavila da gradi svoje pevačko umeće. Upravo u tom periodu uzima umetničko ime – Silvana – po italijanskoj glumici Silvani Mangano, čiji je film “Gorki pirinač” bio izuzetno popularan. Ime je izabrala, kako je kasnije izjavila, da ne bi sramotila roditelje, jer je tada smatrano neprimerenim da mlada devojka nastupa po kafanama.
Njena profesionalna muzička karijera počela je sredinom 1950-ih godina, ali je tokom 1960-ih i 1970-ih dostigla vrhunac popularnosti. Njeni hitovi, među kojima je najslavniji “Šta će mi život”, pesma koju je za nju napisao Toma Zdravković, postali su evergrini. Ta pesma ostaje jedan od najprodavanijih singlova u istoriji jugoslovenske narodne muzike. Silvana je bila redovna gošća najgledanijih televizijskih emisija i puna dvorana, osvajajući publiku i glasom i harizmom.
Godine 1961. udala se za poznatog jugoslovenskog tenisera Radmila Armenulića, sa kojim je dobila ćerku Gordanu. Iako je brak počeo kao velika ljubavna priča, s vremenom je postao turbulentan i obeležen nesuglasicama, tenzijama i navodnim preljubama. Iako su se emotivno udaljili, formalno nikada nisu razveli – ostali su u braku sve do njene smrti.
- Uprkos slavi, bogatstvu i karijeri iz snova, Silvana je u sebi nosila duboku nesigurnost i slutnje. U jednom intervjuu iz 1972. godine otvoreno je priznala:
“Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti.”
Te reči, izrečene svega nekoliko godina pre njene smrti, danas zvuče gotovo proročki.
U leto 1976. godine, dok je gostovala u Bugarskoj sa svojom sestrom Mirjanom, takođe pevačicom, Silvana je ispunila dugogodišnju želju – posetila je čuvenu slepu proročicu Vangu. Taj susret bio je kratak i sablasan. Vanga nije želela da joj govori sudbinu, izgovorivši reči koje su mnogi kasnije tumačili kao predskazanje smrti:
„Ništa… ništa ne treba ni da platiš. Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi za tri meseca. Čekaj! U stvari, nećeš moći da dođeš… Idi, idi ako možeš dođi.”
Tragedija se dogodila svega nekoliko meseci kasnije. Dana 10. oktobra 1976. godine, Silvana Armenulić je izgubila život u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod sela Kolari, vraćajući se sa nastupa. U automobilu su bile i njena trudna sestra Mirsada Bajraktarević i violinista Miodrag Jašarević – niko nije preživeo. Silvana je imala samo 37 godina.
Njen prerani odlazak ostavio je ogromnu prazninu u muzičkom svetu. Iako fizički više nije među nama, Silvana Armenulić ostaje besmrtna kroz pesme koje se i danas slušaju, pevaju i osećaju. Njena tragična sudbina, talenat i životna priča inspirisali su mnoge knjige, dokumentarne filmove i emisije, a njen lik i dalje živi u kolektivnoj svesti naroda koji ju je voleo i poštovao.
Silvana nije bila samo pevačica – bila je ikona, simbol jednog vremena, žena koja je iz siromaštva stigla do vrha i ostavila neizbrisiv trag u kulturi i duši naroda.
