Kako objašnjava dr Milija Mijajlović pomoćnik direktora Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da među pacijentima ima sve više mladih ljudi.
U poslednje vreme primećen je značajan porast broja pregleda i prijema pacijenata sa neurološkim oboljenjima, posebno sa moždanim udarom. Najmlađi pacijent koji se trenutno leči od moždanog udara ima samo 21 godinu.
- Ovaj podatak jasno ukazuje na to da moždani udar više nije bolest isključivo starije populacije, već da sve češće pogađa i mlađe osobe koje naizgled nemaju klasične faktore rizika. Profesor naglašava da je u poslednjim nedeljama zabeležen rekordan broj pregleda u prijemnoj ambulanti, a kapaciteti Klinike za neurologiju su gotovo u potpunosti popunjeni. Iako među pacijentima nisu samo oni sa moždanim udarom, već i oni sa drugim neurološkim oboljenjima, zabrinjava podatak da oko 30 odsto pacijenata čine upravo oboleli od šloga.
Kao glavni okidači moždanog udara kod starijih osoba navode se faktori rizika koji su dobro poznati: povišen krvni pritisak, dijabetes, povišene masnoće u krvi, gojaznost, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i prisustvo određenih kardioloških bolesti. Posebno se izdvajaju srčane aritmije, koje mogu dovesti do stvaranja ugrušaka i začepljenja krvnih sudova u mozgu.
Kod mlađih pacijenata situacija je drugačija. Oni često nemaju pomenute faktore rizika, pa je i dijagnostika složenija. U takvim slučajevima lekarima je teže da otkriju pravi uzrok nastanka moždanog udara. Tokom letnjih meseci dodatni problem predstavlja visoka temperatura, koja može izazvati oscilacije krvnog pritiska. Profesor upozorava da ne treba zanemarivati ni snižen pritisak koji se javlja pri velikim vrućinama, jer kod osoba koje već imaju suženja na krvnim sudovima mozga, to može biti dodatni okidač za nastanak šloga.
Osim praćenja i kontrole faktora rizika, ključno je poznavati simptome moždanog udara i reagovati na vreme. Definicija bolesti jeste naglo nastali ispad neurološke funkcije. Najčešći znaci su poremećaj govora, iskrivljenost lica, slabost ili trnjenje jedne polovine tela. Takođe se mogu javiti vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, dvostruke slike i poremećaji vida. Ukoliko osoba koja je do tada bila potpuno zdrava odjednom primeti neki od ovih simptoma, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
- Profesor podseća da je u slučaju moždanog udara vreme ključno. Postoji takozvani terapijski prozor od četiri i po sata tokom kojeg je moguće primeniti terapiju koja razbija tromb i otvara začepljeni krvni sud. Što ranije pacijent stigne do bolnice, to su šanse za oporavak veće. Kod određenih metoda ovaj vremenski okvir može biti nešto duži, ali osnovno pravilo ostaje – što pre reagujemo, veće su mogućnosti da se spreče trajne posledice.
Kada je reč o prevenciji, profesor naglašava da se mnogo toga može učiniti kako bi se smanjio rizik od moždanog udara. Najvažnije je redovno uzimati terapiju koju su propisali lekari, posebno kod osoba koje već imaju dijabetes, hipertenziju ili povišene masnoće u krvi. Kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi mora da bude redovna i odgovorna. Pored toga, veoma je važno unositi dovoljne količine tečnosti, najbolje obične vode, jer dehidratacija može dodatno opteretiti krvne sudove i cirkulaciju.
Profesor posebno ističe da se na moždani udar ne sme gledati kao na bolest koja se „uvek dešava nekom drugom“. Broj mladih pacijenata jasno pokazuje da nijedna generacija nije potpuno zaštićena. Upravo zbog toga je neophodno brinuti o sopstvenom zdravlju, voditi računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti i smanjiti loše navike poput pušenja i alkohola.
Sve ove mere zajedno mogu značajno smanjiti verovatnoću pojave bolesti, a istovremeno povećavaju šanse da, ukoliko se udar ipak dogodi, posledice budu blaže i oporavak uspešniji. Profesor Mijajlović zaključuje da je svest o simptomima i brzina reakcije ono što često pravi razliku između potpunog oporavka i trajnih neuroloških oštećenja.
