“Radim kao savjetnik u jednoj banci. Jučer je došla porodica, majka, otac, sin i kćerka, da kćerka podigne kredit. Kaže mi treba njenom bratu da kupe stan on i njegova žena i 2 djece. Da on ne bi dizao kredit, da oni imaju, njoj ionako ne treba ona će se udati jednog dana, ali bratu treba, muško je.
Objasnio sam joj da to nije baš najbolje, ali ona kaže mora, jer ako ne uradi tako istjeraće je majka i otac iz kuće, a nema gdje. Nisam smio da kažem ništa zbog posla, ali kao otac 2 kćerke mi se srce cijepalo. Nemojte biti takvi ‘roditelji’.”
BONUS TEKST
Ljudska fascinacija svemirom traje vekovima, a ideja o istraživanju nepoznatog, izvan našeg plavog planeta, duboko je ukorenjena u ljudskoj mašti. Od trenutka kada su prvi astronomi posmatrali zvezde kroz teleskope do slanja prvih sondi u svemir, čovek je konstantno težio ka daljem razumevanju kosmosa. Međutim, jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji svemirskih istraživanja dogodio se 20. jula 1969. godine, kada je ljudska noga prvi put kročila na površinu Meseca.
Osvojeni Mesec: Apollo 11 i mali korak za čoveka
Kada je Neil Armstrong postao prvi čovek koji je kročio na Mesec, izgovorivši čuvene reči: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo“, svet je bio zadivljen. Misija Apollo 11 bila je vrhunac godina istraživanja, naučnih inovacija i tehnoloških proboja. Američka svemirska agencija NASA uložila je nebrojene sate u pripremu ove misije, a uspeh Apolla 11 postao je simbol ljudske snage i odlučnosti.
Uprkos tom uspehu, ljudske posete Mesecu su bile ograničene na ukupno šest misija u okviru programa Apollo. Poslednja misija, Apollo 17, dogodila se 1972. godine, a nakon toga, fokus svemirskih istraživanja prebacio se na druge ciljeve. Mesec je postao simbol prošlih uspeha, dok su naučnici i inženjeri počeli da sanjaju o daljim destinacijama, uključujući planetu Mars.
Sledeći korak: Mars
Mars, crvena planeta, oduvek je bio predmet fascinacije. Njegova blizina i sličnost sa Zemljom učinili su ga logičnim sledećim korakom za istraživanje. Tokom poslednjih nekoliko decenija, roboti i sonde su istraživali površinu Marsa, šaljući nam slike i podatke koji su pomogli u razumevanju te planete. Međutim, jedno pitanje ostaje neizbežno: kada će prvi ljudi sleteti na Mars?
NASA, zajedno sa privatnim kompanijama kao što je SpaceX, već planira ljudske misije na Mars. Te misije će biti mnogo složenije i opasnije nego misije na Mesec, zbog udaljenosti, trajanja puta i teških uslova na Marsu. Ipak, mnogi veruju da je ljudska misija na Mars samo pitanje vremena.
Zašto istražujemo svemir?
Istraživanje svemira ima mnogo prednosti, kako u naučnom smislu, tako i u tehnološkom i društvenom. Mnoge tehnologije koje koristimo danas, kao što su GPS, satelitska komunikacija, pa čak i medicinske inovacije, proizašle su iz svemirskih istraživanja. Takođe, postavlja se pitanje budućnosti čovečanstva: da li će ljudi jednog dana morati da napuste Zemlju i kolonizuju druge planete?
Mars se često spominje kao potencijalna destinacija za ljudsku kolonizaciju, iako se suočava sa mnogim izazovima, uključujući ekstremne temperature, nedostatak tekuće vode i tanak atmosferski pritisak. Međutim, naučnici i dalje istražuju načine kako bi ljudski život mogao da opstane na toj planeti, uključujući razvoj biodoma, upotrebu lokalnih resursa i napredne tehnologije koje bi omogućile proizvodnju kiseonika i hrane.
Čovekovo istraživanje svemira je, bez sumnje, jedno od najfascinantnijih poglavlja u našoj istoriji. Od prvih koraka na Mesecu do planova za slanje ljudi na Mars, svaki korak u svemiru donosi nova saznanja i otvara nove mogućnosti. I dok se suočavamo sa mnogim izazovima na Zemlji, svemir nas podseća na beskrajne potencijale koje imamo kao vrsta – ako smo voljni da se odvažimo na istraživanje nepoznatog. Budućnost svemirskih istraživanja izgleda svetla, a sledeća generacija možda će biti ta koja će napraviti prvi korak ka kolonizaciji Marsa.
