Njihovo zatočeništvo bilo je ispunjeno patnjom, strahom i neizvesnošću ali i neverovatnom snagom duha i nadom u slobodu. U nastavku članka ćemo ispričati kako su se ove devojke suočile sa užasima i kako su uspešno izborile povratak u svet koji su dugo vremena smatrale izgubljenim.
Ekaterina i Elena bile su nerazdvojne prijateljice iz Rusije, tinejdžerke koje su živote delile sa osmehom, nadama i snovima o budućnosti. Ekaterina je imala samo 14 godina, dok je Elena bila nešto starija, sa svojih 17 godina, kada su 30. septembra 2000. godine doživele događaj koji će zauvek promeniti njihove živote. Tog kobnog dana, dok su se vraćale kući sa proslave, nisu ni slutile da će uskoro biti uvučene u noćnu moru iz koje će jedva uspeti da izađu žive i neoštećene.
- U trenutku kada ih je zaustavio Viktor Mokhov, muškarac poznat u medijima kao “luđak iz Škorpiona”, njihove sudbine su se zapečatile. Viktor je bio opasni otmičar i nasilnik koji je već bio poznat policiji po svojim zločinima. On ih je nasilno oteo i odveo u podrum koji je sam napravio u malom mestu Skopin, udaljenom oko 150 kilometara od Moskve. Taj podrum bio je njihova tamnica – mala, klaustrofobična prostorija duboka svega oko tri metra, mračna i hladna, gde su provele gotovo četiri godine svog života, odvojene od sveta, bez slobode, bez nade na prvi pogled.
Tokom ovog pakla zatočeništva, Ekaterina i Elena pretrpele su neizrecive patnje. Svakodnevno su bile izložene fizičkom nasilju, psihičkoj torturi i uslovima koji su im onemogućavali osnovno preživljavanje. Hrana je bila oskudna, higijena nikakva, a beznadežnost situacije dodatno je razarala njihove mlade duše. Međutim, uprkos svemu, njihova volja za životom i međusobna podrška bile su svetionik u najmračnijim trenucima.
One su, kako su kasnije ispričale, svakodnevno pronalazile snagu u molitvama i unutrašnjoj veri da će jednog dana ponovo biti slobodne. Uz sve prepreke, uspeli su da dobiju televizor i videorekorder, koji su im pružili makar delimičan kontakt sa spoljnim svetom i dali snagu da izdrže još teže dane. Čak im je ponekad bilo dozvoljeno da provode vreme van podruma, što su mudro iskoristile za planiranje bekstva.
Njihova prilika za slobodu došla je neprimetno, ali odlučno. Ekaterina i Elena su uspele da snime video poruku u kojoj su ostavile važne informacije o sebi i svojoj lokaciji. Tu poruku su nekako uspele da predaju policiji, što je pokrenulo lavinu događaja. Nakon skoro četiri godine strašnog zatočeništva, 26. aprila 2004. godine, policija je konačno pronašla i oslobodila ove dve hrabre devojke iz kandži svog zlostavljača.
Nažalost, čak i nakon oslobođenja, njihove patnje nisu bile gotove. Elena je tada bila u osmom mesecu trudnoće, a tragično, njeno dete bilo je mrtvorođeno, verovatno kao posledica teških uslova i stresa kroz koje je prolazila. Ipak, obe su se hrabro suočavale sa svojim traumama i otvoreno govorile o svemu kroz šta su prošle. Njihove priče nisu samo opomena, već i inspiracija svima koji se bore sa sopstvenim demonima – poruka da, uprkos najmračnijim trenucima, postoji nada i mogućnost novog početka.
Viktor Mokhov je pravosnažno osuđen na 17 godina zatvora i dve godine prinudnog rada zbog svojih zločina. Nakon odsluženja kazne, pušten je 2021. godine uz uslovni nadzor. Ipak, njegova zloglasna dela ostaju upozorenje o važnosti zaštite i pravde za žrtve nasilja.
Priča Ekaterine i Elene duboko nas podseća koliko je ljudska snaga i otpornost neuništiva čak i u najtežim okolnostima. Njihova borba za slobodu i dostojanstvo ostaje trajni simbol nade i opomena da moramo uvek biti spremni da se borimo protiv nepravde i nasilja u svim oblicima.
