Priče o ljubavi u svetu estrade često se završavaju kao prolazne avanture. Njihov put ka mirnoj luci nije bio ni lak ni jednostavan, ali je bio iskren. A to je možda i razlog što su opstali.
Jelena Galonić i Žika Živanović, poznatiji kao upečatljivi tandem iz legendarne grupe Zana, tokom godina su izgradili ne samo muzički, već i životni savez koji pleni pažnju javnosti. Njih dvoje su više od muzičkih saradnika – postali su nerazdvojni par, prepoznatljiv ljubiteljima pop muzike, kako po hitovima koje izvode, tako i po autorskom radu. Zajedno pišu tekstove, komponuju melodije i oblikuju muzičke pravce mnogih poznatih izvođača domaće scene. Njihov profesionalni odnos prerastao je u nešto mnogo dublje i složenije – u ljubavnu priču koja je, uprkos dramatičnom početku, izdržala test vremena.
Njihova ljubavna priča od samog početka nije bila jednostavna, niti svakodnevna. Bila je burna, izazovna, isprepletena emocijama, javnim osudama i ličnim dilemama. Jelena je postala deo grupe 1990. godine, i vrlo brzo među njom i tada već poznatim frontmenom Žikom Živanovićem „sevnule su varnice“. Ono što bi za nekog drugog par bio početak bajke, za njih je označilo početak javne oluje – jer Žika je u to vreme bio u braku i imao dvoje dece. Njegova tadašnja supruga Vera nije želela da ćuti.
Ne obazirući se na diskreciju, Vera je u medijima bez ustručavanja iznosila detalje svog bračnog kraha. U intervjuima je optuživala bivšeg muža za dvostruki život, laži i prevaru, tvrdeći da je dve godine zaredom izmišljao poslovna putovanja u Poljsku, dok je zapravo boravio u stanu svoje tadašnje ljubavnice – Jelene – u Strahinjića Bana. U emotivnom obraćanju javnosti za tabloid “Scandal!”, Vera je otvoreno rekla:
„Svake večeri legnem čiste savesti i čistog obraza, a moj bivši muž i njegova sadašnja žena – ne verujem. On nije hteo da javno prizna da me je dve godine lagao… Ljudi koji poznaju mene i mog bivšeg muža znaju istinu. Čak i oni koji me ne poznaju, ako pročitaju novine, sve će im biti jasno.“
- Vera nije birala reči dok je govorila o razočaranju, izdaji, ali i o ličnoj bolnoj spoznaji da ju je izdala – kako tvrdi – i prijateljica. Jelena, prema njenim rečima, nije bila samo žena koja joj je razorila brak, već i osoba koju je do tada smatrala bliskom.
„Ne želim da polemišem s njima jer ni po moralu, ni po obrazovanju, ni po vaspitanju nisu mi ravni. Našla krpa zakrpu. Ta žena je bila i s našim kumom Radovanom. Isto što je uradila njemu, njegovoj ženi i sinu Nikoli, uradila je meni i mojoj deci.“
Duboko povređena, Vera je istakla da nikada neće razumeti kako je njen tadašnji muž mogao da odabere takvu ženu za svoju novu životnu saputnicu, posebno znajući njihovu zajedničku prošlost. Nije želela da komentariše dalje, zaključivši da bi svaki dodatni komentar samo služio kao „reklama“ za njihovu vezu.
Ipak, Jelena i Žika nisu odgovarali na napade. Umesto da se pravdaju, odlučili su da žive svoj život tiho, koliko god je to bilo moguće pod reflektorima javnosti. Nakon godina turbulentnih odnosa i medijskih naslova, odlučili su da svoju ljubav ozvaniče. Venčali su se 2008. godine, na intimnoj ceremoniji kojoj su prisustvovali njihovi prijatelji i saradnici. Međutim, ćerke iz Žikinog prvog braka nisu došle na svadbu.
Žika se kasnije osvrnuo na sve izazove kroz koje su prošli:
„Jelena i ja smo se izborili za našu ljubav. Najteže je bilo zaštititi one koje najviše voliš, a koji nisu krivi ni za šta. Ali kroz sve to prošli smo zajedno. Danas, iz ove perspektive, mogu da kažem da naš brod mirno plovi.“
Kao jedan od najvažnijih temelja njihove veze oboje navode – kompromis. Jelena je često isticala da su počeli kao prijatelji, što je doprinelo boljem međusobnom razumevanju i uvažavanju.
„Nas dvoje smo se iskalili kao ljudi pre nego što smo postali par. Već smo znali koje su nam slabosti i snage. Iako se nekada nerviramo zbog sitnica, naučili smo da živimo s tim. To je jedini način da dvoje ljudi ostanu zajedno – prihvatanje, a ne menjanje onog drugog.“
Njih dvoje nemaju zajedničku decu, ali su, kako je Jelena otkrila, pokušavali na sve načine da postanu roditelji. O toj borbi govori retko i sa dozom dostojanstvene tišine:
„Probali smo sve, ali to su naše lične stvari. Ne želim da budem neko ko na taj način privlači pažnju. Znam šta znači voleti dete, ali ne znam šta znači voleti svoje dete, jer ga nikad nisam imala. A ono što nemaš – ne znaš da li ti fali.“
Danas, Žika je deda, a Jelena s ponosom i nežnošću ističe da i ona na neki način oseća da je baka – jer ljubav prema deci, makar i tuđoj, može biti iskrena, duboka i bezuslovna.
Njihova priča, ma koliko neobična i na momente kontroverzna bila, svedoči o složenosti ljudskih odnosa, o snazi emocije, ali i o ceni koju ljubav ponekad zahteva.
