Ako se bolest ne prepozna na vreme, proces napredovanja može biti veoma suptilan i gotovo neprimetan, ali veoma dugotrajan. U početnim fazama, simptomi mogu biti blagi i neprepoznatljivi, što dovodi do toga da ljudi zanemaruju znakove upozorenja. Ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, bolest može preći u ozbiljan stadijum, koji obavezno završava smrću. Međutim, ono što mnogi ne znaju je da je ta bolest zapravo izlečiva ako se otkrije na vreme i ako se preduzmu odgovarajući koraci.
Jedan od najvažnijih zdravstvenih problema koji pogađaju veliki broj ljudi u našoj zemlji jeste srčana slabost. Kardiovaskularne bolesti, koje obuhvataju širok spektar poremećaja srca i krvnih sudova, među najčešćim su uzrocima smrti u svetu, pa tako i kod nas. Prof. dr Petar Seferović, jedan od najpoznatijih kardiologa u zemlji, razgovarao je o ovoj ozbiljnoj temi u emisiji RTS Ordinacija i otkrio ključne faktore koji utiču na zdravlje srca i kako da se spreče ozbiljne posledice.
- Često čujemo upozorenja da određeni faktori, poput konzumiranja previše masnoće, slatkiša i alkohola, mogu negativno uticati na zdravlje organizma. Međutim, profesor Seferović naglašava da je najvažnija umerenost u svemu. Ukoliko se pridržavamo principa umerenosti, tada će prostor za nastanak ozbiljnih problema biti minimalan.
– Umerena ishrana, redovan san i fizička aktivnost ključni su za očuvanje zdravlja srca. Srčana slabost, kao vrlo ozbiljan klinički sindrom, najčešće nastaje kao posledica srčanih oboljenja, najpre oboljenja koronarnih arterija. To je stanje koje treba sprečiti, a ne lečiti kada postane neizbežno – ističe dr Seferović.
Kardiolog takođe naglašava da je fizička aktivnost izuzetno važna za zdravlje srca, jer svaki oblik kretanja doprinosi jačanju srčane funkcije i poboljšanju cirkulacije.
– Svaka fizička aktivnost, bez obzira koliko se činila malom, sabira se tokom dana. Na primer, nikada ne izlazim iz svog doma bez da prethodno obavim 20 minuta vežbi koje uključuju osnovne pokrete poput onih koje smo učili tokom švedskih vežbi. To su vežbe koje angažuju ruke, noge, kukove, vrat, a obuhvataju i sklekove, zgibove, trbušnjake. To je samo početak, ali nije dovoljno. Takođe, svi oni koji žele da poboljšaju stanje svog zdravlja trebaju da nastoje da naprave bar 7.500 koraka dnevno, i to je samo početak. Ubrdo ili nizbrdo, svaki korak se računa – objašnjava dr Seferović.
Profesor podseća da nije potrebno raditi preterane fizičke napore. Vežbanje treba biti umereno, jer previše intenzivna fizička aktivnost može biti opasna, naročito ako niste navikli na takvu vrstu aktivnosti.
– Setite se moje prve rečenice: sve je u umerenosti. Ako neko pretera u dizanju tegova ili se upusti u previše intenzivnu fizičku aktivnost bez prethodnog iskustva, posledice mogu biti tragične. Dvojica mojih prijatelja su nažalost umrli tokom vežbanja u teretani. Prvi je preminuo nakon osam meseci, a drugi godinu dana nakon što je počeo sa preintenzivnim vežbama. Sve to pokazuje da je važno biti umeren i da stalne kontrole, kao i pravovremene provere zdravlja, mogu da spreče nesrećne posledice – dodaje kardiolog.
Takođe, dr Seferović savetuje da se posebna pažnja obrati na porodičnu istoriju bolesti. Ukoliko imate u porodici osobe koje su preminule od kardiovaskularnih bolesti, važno je da preduzmete preventivne mere i redovno pratite svoje zdravlje.
– Ukoliko imate istoriju prerane smrti u porodici usled kardiovaskularnih problema, morate biti još oprezniji. Neki pregledi i testovi treba da se urade ranije nego što je to preporučeno. Genetika je veoma važna u razvoju srčanih oboljenja. Takođe, visok krvni pritisak mora biti pod stalnim nadzorom. Danas se visok krvni pritisak može efikasno lečiti, ali samo ako je otkriven na vreme – savetuje dr Seferović.
Povećan krvni pritisak je posebno opasan, jer može značajno povećati rizik od srčanih udara, moždanih udara i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Stručnjaci savetuju da se pritisak redovno meri, ali da to ne radite svakog dana. Dovoljno je da to obavite dva puta nedeljno, najbolje u vreme kada je pritisak stabilniji, oko podneva ili uveče, a nikako odmah po buđenju.
Stres, koji je danas gotovo neizbežan u savremenom životu, takođe igra značajnu ulogu u zdravlju srca. Iako ga nije moguće potpuno izbeći, važno je da naučimo kako da ga kontrolišemo.
– Hronični negativni stres, koji se odnosi na stalnu brigu o opstanku, reputaciji, želji za napredovanjem, dovodi do povećanja simpatičkog tonusa, što ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak. To može izazvati ozbiljne srčane probleme poput aritmija. Srce je savršen organ, ali ako se kontrakuje više od 60 puta u minuti, to može skratiti njegov vek – objašnjava stručnjak.
Postavljanje dijagnoze srčane slabosti je od ključne važnosti za uspešno lečenje i upravljanje ovom bolešću.
Srčana slabost je ozbiljna bolest koja drastično utiče na kvalitet života osobe koja je pogođena njome. Pacijentima je često teško da obavljaju svakodnevne aktivnosti, a prisutni su simptomi poput malaksalosti, nesanice i otoka na nogama i stomaku. Iako nije izlečiva, srčana slabost se može držati pod kontrolom uz pravovremenu dijagnozu i adekvatno lečenje.
– Srčana slabost je izuzetno teška bolest, ali uz pravovremenu dijagnozu, ona se može kontrolisati. Postavljanje dijagnoze i pravilno lečenje omogućavaju pacijentima da poboljšaju kvalitet života i spreče dalja pogoršanja – zaključuje dr Seferović.
