“Prije par dana u dvoriše mi je ušla jedna mlada djevojka, od nekih 20-ak godina, onako fina, pristojna… baš lijepa i počela je da priča kako ima težak život, kako joj je otac poginuo, te živi sama sa bolesnom majkom i da joj treba novac da može upisati narednu godinu fakulteta, pa ako bih mogao da joj pomognem. Alergičan sam na sve ove što prose, što idu od vrata do vrata, ali ona nije bila kao svi ostali što svakodnevno dolaze…
- Rekao sam joj da uđe kod mene u kuću jer je vani bilo pakleno vruće da se dogovorimo. Pristala je, kada je ušla unutra ponudio sam joj da mi jednom sedmično dolazi da održava kuću, pere veš, briše prašinu i tako to, neke sitnice koje realno cijeli život i sam odrađujem, a da ću joj za uzvrat ja platiti cijelu godinu fakulteta.Naravno zahtijevao sam da mi donese index i da se uvjerim i sam da je ono kako mi se pradstavlja.
Nije mogla da vjeruje, isti dan mi je donijela index u kojem su vjerovali ili ne sve 10-ke i 9-ke. Sada na jesen treba da upiše treću godinu fakulteta i odlučio sam da je od ove godine skroz finansiram, znači sve i školarina, i knjige i odjeća, sve, sve, sve… kao neku stipendiju da joj dajem, jer djevojka to zaslužuje.
Hvala Bogu ja imam i mogu joj to priuštiti i to bezuslovno. Nakon što sam je bolje upoznao, čak sam joj išao i kući, upoznao joj mamu, rekao sam joj da mi ne mora dolaziti čistiti kuću, jer ne želim da je ponižavam poslovima čistačice i spremačice. Život mi konačno počinje imati neki smisao, mislio sam do prije par dana da sam prosto zalutao na ovaj svijet izgleda da nisam!”
BONUS TEKST
Med je jedinstven po tome što, ukoliko se pravilno čuva, nikada ne truli. Arheolozi su otkrili tegle meda u drevnim egipatskim grobnicama koje su bile stare preko 3000 godina i još uvek su bile jestive! Tajna dugovečnosti meda leži u njegovom sastavu. Med je visoko kiselkast i ima nisku vlažnost, što sprečava razvoj bakterija i plesni. Takođe, pčele dodaju enzim zvan glukoza oksidaza koji, kada se kombinuje sa vodom, proizvodi vodonik-peroksid, dodatno štiteći med od kvarenja. Još jedna zanimljivost je da su stari Egipćani med koristili ne samo kao hranu, već i kao sredstvo za balsamovanje i konzervaciju, verujući u njegova antiseptička svojstva.
Suve datule, s druge strane, su voće koje takođe može da traje veoma dugo bez kvarenja. Datule su jedna od najstarijih kultivisanih biljaka, uzgajaju se više od 5000 godina na Bliskom Istoku i severnoj Africi. Njihova dugovečnost potiče od visokog sadržaja prirodnih šećera i niske vlažnosti, što sprečava rast mikroorganizama. Zbog svoje izdržljivosti i bogatog nutritivnog sastava, datule su bile ključna hrana za nomadske narode koji su putovali kroz pustinje. Takođe, datule su izuzetno hranljive – bogate su vlaknima, kalijumom i vitaminima, pa su savršena energetska hrana za putnike.
Interesantno je da i med i suve datule imaju simboličan značaj u mnogim kulturama i religijama. U islamu, datule se tradicionalno koriste za prekid posta tokom Ramazana, jer se veruje da brzo obnavljaju energiju nakon dugog dana bez hrane i vode. U mnogim istočnim kulturama, kombinacija meda i datula smatra se simbolom zdravlja i dugovečnosti. Takođe, ovi sastojci su često deo tradicionalne medicine i koriste se za jačanje imuniteta i lečenje raznih bolesti.
Zamislite samo da konzumirate namirnice koje ne samo da su preživele hiljade godina, već su i danas jednako hranljive i ukusne kao u drevnim vremenima. Ova činjenica nas podseća na mudrost prirode i važnost očuvanja tradicionalnih namirnica u našoj ishrani.
