U današnjem članku pisat ćemo o pjevaču Luisu koji je ostavio upečatljiv trag na muzičkoj sceni.Posjedovao je specifičan glas i bio je veliki umjetnik.Danas njegova supruga govori o njemu sa puno ljubavi i poštovanja.
Svojim neponovljivim glasom i posebnom kombinacijom muzičkih žanrova, Luis, rođen kao Ljubiša Stojanović, ostavio je neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni. Bio je umetnik koji je spojio elemente džeza, soula i tradicionalne balkanske muzike u prepoznatljiv stil, koji su mnogi zavoleli već pri prvom slušanju. Njegova autentičnost, harizma i emotivne interpretacije činile su ga posebnim i lako prepoznatljivim. Iako fizički više nije među nama, njegova pesma i duh žive i dalje – kroz muziku, kroz sećanja i kroz ljude koji su ga voleli.
Njegova supruga Silvana danas o Luisu govori sa puno topline i poštovanja. Uprkos tome što više nije pored nje, kaže da ga oseća u svakom segmentu života. Tvrdi da vreme donosi olakšanje, ali nikada ne briše u potpunosti. Rana postaje ožiljak, ali taj ožiljak ostaje večno. Kroz decu i svakodnevne uspomene, ona veruje da Luis i dalje živi, ne samo kao umetnik, već i kao suprug, otac i prijatelj.
- Silvana je ostala u dobrim odnosima i sa Luisovom decom iz prethodnih brakova, a o njihovoj majci Dubravki govori s poštovanjem. Iako fizički udaljeni, kada se ukaže prilika, viđaju se i održavaju porodične veze. Takav odnos pokazuje da porodična povezanost ne prestaje smrću voljene osobe – već se nastavlja kroz međusobno razumevanje i poštovanje.
Luis je bio otac na svoj način – neobičan, prirodan i spontano posvećen. Nije bio strog, niti nametljiv. Verovao je da deca treba sama da pronađu svoj put, baš kao što je i on gradio svoj, često neuobičajen i izazovan. Ta sloboda, koju im je davao, ostavila je dubok utisak na njegovu porodicu. Silvana veruje da je to jedan od razloga zbog kojih su deca izrasla u ljude sa sopstvenim stavovima i talentima.
Posebno je dirljivo što je Silvana, još pre njegove smrti, osetila neku vrstu predosećaja. Kada je poginuo pevač Darko Radovanović, svega 40 dana pre Luisove smrti, ona je duboko proživela taj događaj. U svojim mislima se poistovetila sa porodicom tragično preminulog umetnika, što je kasnije prepoznala kao znak. Luis je čak žurio s nastupa kako bi prisustvovao sahrani Darka, želeći da mu oda počast – što je dodatno pojačalo osećaj da se sprema nešto sudbonosno.
- Nakon njegove smrti, Silvana se suočila sa tugom na svoj način. Kada bi deca zaspala, zatvarala bi se u njegovu muzičku sobu – garažni prostor ispunjen njegovim ličnim stvarima. Tu je mogla da pusti emocije, da se isplače, oslobodi bola i da kroz njegove pesme pronađe mir. Pred decom je pokušavala da bude snažna, svesna koliko je njima bila potrebna. Ali iza zatvorenih vrata, suočavala se sa svim emocijama koje smrt voljene osobe nosi.
Najemotivnije pesme, one koje joj najteže padaju nakon tragedije, su „Crni oblak“ i „Kada me jednom ne bude“. Te pesme, kako kaže, kao da opisuju njen život nakon gubitka. Ipak, tu su i one vedrije numere, ispunjene južnjačkom energijom, koje joj vraćaju osmeh i sećanja na srećne dane.
Silvana se nije libila da prizna da su vremena posle Luisove smrti bila teška. U jednom periodu živela je od socijalne pomoći, pokušavajući da izdrži sa troje dece. Ipak, uspela je da prevaziđe te okolnosti, verujući da snaga i podrška dolaze iznutra i kroz ljubav prema porodici.Nije iznenađenje što je muzički talenat prepoznat i kod njihove dece. Svako od njih ima muzičko obrazovanje, završenu nižu muzičku školu, i svi su pokazali potencijal. Silvana im je podrška u svemu, ali prepušta njima odluku kojim putem će ići. Za nju je važno da pronađu ono što vole – baš kao što je to učinio njihov otac.
Poseban deo njene priče zauzima odnos sa pastorkom Majom, ćerkom iz Luisovog prethodnog braka. Njihov odnos nije tipičan za relaciju maćeha – pastorka. Imale su iskrene razgovore, delile savete, a Maja je često bila oslonac i inspiracija. Čak i saradnja među decom funkcioniše – zajedno stvaraju, pišu pesme, razmenjuju ideje. Silvana veruje da bi možda taj odnos bio drugačiji da je Luis živ, ali danas sve funkcioniše skladno.
Kroz sve što govori, Silvana jasno pokazuje da ljubav, sećanje i poštovanje ne prestaju smrću. Luis ostaje prisutan – u pesmama, u rečima, u svakom osmehu njihove dece. Njegovo nasleđe živi, a porodica koja ga voli nosi ga sa sobom, kroz svaki novi dan.
