“Pozlilo mi je na poslu taj dan je baš bio pakleno vruće sa posla su me odveli u hitnu, obavili pregled, dok sam primao infuziju tu je bila jedna mlada doktorica. Svo to vrijeme je sa mnom nešto pričala, dobro smo se upoznali tu po koje pitanje sam i ja njoj postavio al nekako sam se prepuštao razgovoru i nekako samo od sebe se sve nadovezivalo.
Pitala me je da’l nekog imam da me obiđe večeras ako mi nešto zatreba pošto su mi strogo prepisali da se što manje krećem, rekao sam da nemam te je ona insistirala da me poslije smjene odveze kući i pripazi narednih par dana.
Bila je kod mene do kasno 11-12 više se ni ne sjećam, dolazila je još para dana unazad da me obiđe par puta dnevno, kuhala mi je jela, vidi se da je divno biće. Čuli smo se preko poruka, rekla je da je prehlađena te sam ja nju otišao obići i donijeti joj sve što joj treba. Kad sam htio da je poljubim u obraz za rastanak ona me je poljubila znate već gdje, tako je naša veza i počela čudno al slatko, danas nam je 3 godine veze.”
BONUS TEKST
Pčele su jedne od najvažnijih životinja na planeti, ne samo zbog meda koji proizvode, već zbog njihove ključne uloge u oprašivanju biljaka. Bez pčela, veliki deo voća i povrća ne bi mogao da se reprodukuje, što bi ozbiljno ugrozilo globalne zalihe hrane. Ipak, ono što je posebno fascinantno kod pčela jeste način na koji je organizovan njihov društveni život, koji je u mnogo čemu sličan savršenom funkcionisanju jednog sofisticiranog grada.
Na čelu svake košnice nalazi se matica, koja je jedina plodna ženka. Njena uloga je da polaže jaja i održi brojnost zajednice. U toku svog života, koji traje od tri do pet godina, matica može da položi čak do 2.000 jaja dnevno. Uprkos njenoj dominantnoj ulozi, ona ne upravlja direktno kolonijom, već su radilice te koje obavljaju sve poslove unutar košnice.
- Radilice su zapravo sterilne ženke koje obavljaju različite zadatke, od kojih zavisi ne samo opstanak kolonije, već i njena efikasnost. Jedna od fascinantnih činjenica jeste da pčele radilice svoje zadatke ne dobijaju slučajnim rasporedom, već se njihov posao menja s obzirom na njihovu starost. Mlade pčele najpre čiste ćelije saća, zatim hrane larve, prave vosak i održavaju košnicu, dok starije pčele izlaze napolje u potragu za nektarom i polenom. Na taj način, svaka pčela prolazi kroz specifične faze u svom životu, doprinoseći društvu na različite načine.
Još jedan zanimljiv aspekt je način na koji pčele komuniciraju. Kada pčela pronađe bogat izvor hrane, ona se vraća u košnicu i izvodi poseban “ples” poznat kao ples zanošenja. Ovaj ples pomaže drugim pčelama da odrede tačnu lokaciju izvora nektara u odnosu na sunce i košnicu. Pokreti pčele, pravac u kojem se okreće i intenzitet njenog plesa, svi zajedno daju tačne koordinate mesta gde se hrana nalazi.
Pored svega toga, pčele su poznate po svojoj odanosti košnici. Kada je kolonija u opasnosti, pčele radilice će se bespogovorno žrtvovati kako bi je zaštitile, iako to znači da će one umreti nakon što jednom ubodu neprijatelja. Zbog svoje složene društvene strukture, radne etike i komunikacionih sposobnosti, pčele su postale simbol organizovanosti i marljivosti. Ova fascinantna bića ne prestaju da nas zadivljuju, i upravo je njihova pažljivo organizovana zajednica ključ njihovog opstanka, ali i našeg.
