Stanislava Leščinska, slavna babica, postala je sinonim za pobedu života nad surovom smrću. Njeno herojsko delovanje u Aušvicu, gde je spašavala 3.000 dece od sigurne smrti, izdvaja je kao izuzetnu ličnost. Rođena 1896. u Lođu, suočila se sa strahotama nacističke okupacije Poljske 1939. sa svojom porodicom. Odlučili su pomoći Jevrejima, švercujući lažne dokumente i hranu u getu, deo poljskog otpora.
Otkriveni 1943., Gestapo je uhvatio Leščinsku i njenu porodicu. Razdvojena od sinova i poslata u Aušvic sa ćerkom, suočila se sa okrutnostima logora. Kao babica, prepoznala je jezivu sudbinu trudnica koje su bile osuđene na smrt u “porodilištu”. Odbila je izvršiti naređenja i umesto toga, brinula je o majkama i porađala bebe, suočavajući se sa pretnjama od Sestre Klare i nacističkih lekara.
Iako je svestan da će većina beba biti ubijena, Leščinska je radila na spašavanju što više života. Tetovirala je bebe i pokušavala ih identifikovati. Neki su preživeli zahvaljujući programu “Lebensborn”, dok su drugi, nažalost, umirali od gladi ili hladnoće.
Od 3.000 beba koje je rodila, polovina se udavila, 1.000 umrlo je od gladi, 500 je poslato drugim porodicama, a 30 je preživelo logor. Leščinska je odbila napustiti Aušvic sa većinom zatvorenika na “maršu smrti” 1945. i ostala sve do oslobođenja. Njeno nasleđe živi u sećanjima preživelih i života dece koja su izašla iz pakla Aušvica. Po povratku u Lođu, Stanislava je nastavila raditi kao babica, a njen izuzetan doprinos je priznat nakon što se penzionisala 1957. godine. Njeno delo, hrabrost i neizmerna dobrotvornost čine je izuzetnom ličnošću koja se bori za ljudskost u najmračnijim trenucima istorije.
