Njegov prepoznatljiv glas, iskrene interpretacije i harizma na sceni obezbedili su mu mesto među najvoljenijim pevačima tog vremena. Danas godinama nakon njegove smrti, prijatelji i kolege sa tugom i poštovanjem govore o umetniku čiji je talenat bio neosporan, ali čiji je život kako kažu bio prepun nepravde i neostvarenih snova.
Pokojni pevač narodne muzike, Nino Rešić, nekadašnja zvezda devedesetih godina prošlog veka, ostavio je dubok trag na muzičkoj sceni Balkana. Njegove pesme i dalje bude nostalgiju kod mnogih obožavalaca, a karijera mu je bila ispunjena brojnim hitovima i ogromnom popularnošću. Ipak, uprkos slavi koju je uživao, njegov privatni život bio je daleko od idealnog, a njegov kraj bio je tragično skroman i, prema tvrdnjama onih koji su ga dobro poznavali, obeležen siromaštvom.
Jedna od onih koja je bila upućena u sve faze njegovog života, kako profesionalnog tako i ličnog, jeste pevačica Nela Bijanić. Njih dvoje su, kako je sama istakla, delili mnoge lepe i teške trenutke, a ona se i danas sa setom priseća svega što je Nino predstavljao, ne samo kao umetnik, već i kao čovek.
– Bila sam na njegovoj svadbi, znate. To je bio jedan od onih događaja koji se pamte celog života. Nino je bio neponovljiva figura – iskrena, harizmatična i neizmerno talentovana. Bila sam mu i gost na koncertima i svaki put je to bila prava eksplozija emocija, glasova i energije – rekla je Nela u jednom od svojih ranijih intervjua.
Njegova životna priča, prema njenim rečima, mogla bi da posluži kao lekcija mnogima.
– Nažalost, kraj mu nije bio onakav kakav bi čovek njegovog kova zaslužio. Završio je sa svega nekoliko evra u džepu, i to tuđih. To vam govori koliko je znao da daje, a malo da uzme za sebe. Bio je, što bi se reklo, umetnik srcem, a ne biznismen. Zlatna kočija, kako kažu, prođe samo jednom u životu. Ako tada ne znaš da je zadržiš – ode. Umetnici često žive u trenutku, ali godine dođu, glas oslabi, a računi ne prestaju da dolaze. Moraš imati nešto iza sebe, neku sigurnost, neku stazu kojom možeš ići kada se svetla reflektora ugase – objasnila je ona.
Govoreći o njegovom karakteru, Nela se nije libila da pomene i njegove slabosti, ali to je činila s puno poštovanja i tuge.
– Voleo je da popije, to je istina. Ali i pored toga, bio je predivan čovek i fenomenalan pevač. Njegova interpretacija, njegova energija na sceni – to se ne zaboravlja. Kada sam gostovala na njegovom koncertu, to je bio pravi spektakl. Lom! Duša umetnika, ali i deteta koje je tražilo ljubav i razumevanje. Mnogo mi je žao što je otišao tako rano. Ostala je praznina koju niko nije uspeo da popuni – govorila je Nela kroz emocije.
Iako je njegov život imao uspona i padova, jedno je sigurno – Nino Rešić je zauvek ostao u srcima svojih kolega i publike, kao simbol jedne epohe i neugasle zvezde narodne muzike.
BONUS TEKST
Čokolada je jedno od najomiljenijih slatkiša na svetu, ali ono što mnogi ne znaju je da njena istorija seže hiljadama godina unazad, još u vreme drevnih civilizacija. Iako danas čokoladu povezujemo sa modernim slasticama i desertima, u početku je ona imala sasvim drugačiju funkciju i oblik, a put od gorkog napitka do slatkog užitka kakvog poznajemo danas bio je dug i pun zanimljivih promena.
Istorija čokolade počinje u Meksiku, gde su drevni Maje i Azteci prvi put koristili zrna kakao drveta za pripremu napitka. Ovaj napitak, poznat kao „xocolatl“, bio je vrlo različit od današnje čokolade. Azteci su kakao zrna mleveni i mešali s vodom, začinima i ljutim paprikama, stvarajući vrlo gorku, začinjenu tečnost koja je imala gotovo ceremonijalno značenje. Kakao je bio vrlo cenjen, a plemići i vladari poput Moctezume, poslednjeg vladara Aztečkog carstva, pili su ovaj napitak, verujući da im daje snagu i energiju, a takođe su ga smatrali napitkom bogova.
