Kako pravilno završiti božićni post i izbegavati nadutost: Saveti gastroenterologa
Nakon dugog božićnog posta, mnogi vernici, ali i oni koji jednostavno praktikuju post iz drugih razloga, s nestrpljenjem očekuju trenutak kada će ponovo uživati u omiljenim jelima. Međutim, nakon perioda u kojem su izbegavali određene vrste hrane, poput mesa, jaja, mlečnih proizvoda i masnoća, često dolazi do brzog i nekontrolisanog vraćanja na prethodne prehrambene navike. U tom procesu mnogi ne vode računa o tome kako bi brz prelazak na tešku hranu mogao negativno uticati na njihov probavni sistem, izazivajući gasove, nadutost i druge gastrointestinalne probleme.
Pravilno prekidanje posta ključno je za očuvanje zdravlja, a upravo o ovoj temi govorio je ugledni gastroenterolog, prof. dr Vojislav Perišić, tokom jednog televizijskog gostovanja. On je objasnio kako se naša telo mora prilagoditi nakon što se u organizam unese hrana koja tokom posta nije bila prisutna, a takođe je istakao na koji način loše navike u ishrani mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, poput akutnog pankreatitisa.
Kako post utiče na probavni sistem?
Prema rečima doktora Perišića, organizam tokom posta prelazi u “sparing režim”, što znači da smanjuje unos energije i energije koja dolazi iz hrane. Ovo se posebno odnosi na unos masti, koji je ključan za normalnu funkciju enzima za varenje. Kroz post, telo se “čisti”, eliminirajući štetne materije koje mogu opterećivati mozak i druge organe. Iako post može imati mnoge zdravstvene koristi, drastično smanjenje kalorijskog unosa može izazvati i pad u fizičkim i intelektualnim performansama, posebno ako se ne vodi računa o ravnoteži nutrijenata.
Jedan od ključnih saveta doktora Perišića bio je da ne treba odmah nakon posta unositi velike količine masnoća. “Prilagođavanje enzimskih funkcija u sistemu za varenje zavisi od ulaska određenih supstanci, kao što su masti. Ako odjednom unesemo velike količine masnoća, rizikujemo ozbiljne probleme, pa čak i akutni pankreatitis”, rekao je doktor. On je objasnio da je za probavni sistem potrebno vreme kako bi se prilagodio na novu vrstu hrane, te da unos masnih jela odmah nakon posta može izazvati nelagodnosti.
Koje namirnice izbegavati i zašto?
Doktor Perišić je posebno upozorio na važnost postepenog uvođenja teže hrane u ishranu. On je istakao da je važno povećavati unos proteina, ali bi trebalo početi s onima koji su “suvi” i posniji, kako bi organizam imao vremena da se prilagodi. Takođe, treba obratiti pažnju na vlakna i vitamine, ali i na količinu masnoća, jer preterivanje s njima može izazvati nadutost i nelagodnosti.
Upravo one namirnice koje tokom posta nisu bile prisutne mogu izazvati najveće probleme. Gasovi u želucu nastaju zbog fermentacije u crevima, koja je proizvod nepravilne probave niskostručnih ugljenih hidrata, koji se ne mogu u potpunosti razgraditi. Ove supstance fermentiraju u probavnom traktu, što dovodi do stvaranja gasova. “Gas u želucu čini 15% progutanog vazduha, a u crevima čak 75% potiče iz fermentacije”, rekao je doktor Perišić.
Iako mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na to, čajevi, pivo, kao i druge vrste pića, mogu takođe izazvati problem u želucu. Uzimanje ovih pića u velikim količinama, posebno uz tešku hranu, može izazvati nadutost i nelagodnost zbog kombinacije alkohola, ugljen-dioksida i drugih sastojaka koji mogu iritirati probavni sistem.
Saveti za lakši prelazak sa posta na običnu ishranu
Jedan od saveta koji je doktor Perišić izneo za sve koji nakon posta žele da izbegnu neprijatnosti u probavnom sistemu, a posebno gasove i nadutost, je da, ako se konzumira roštilj, treba obavezno dodati mladi luk. “Kada jedem roštilj, uvek tražim da pojedem šest do sedam strukova mladog luka. Masnoća iz mesa je prooksidantni bum, a antioksidans iz mladog luka to neutralizuje”, rekao je gastroenterolog. Ova kombinacija, prema njegovim rečima, pomaže u smanjenju negativnih efekata masne hrane, dok istovremeno doprinosi boljoj probavi i apsorpciji vitamina.
Doktor Perišić je napomenuo da sve hrane ima svoje mesto u ishrani, te da je važno da se pravilno kombinuju antioksidansi, vitamini i teža hrana, kako bi se stvorio balans koji je neophodan za zdravlje organizma. U tom procesu, povrće je od posebne važnosti, jer ono pomaže u održavanju ravnoteže i sprečava nastanak nelagodnosti, kao što su gasovi i nadutost.
Zaključak: Polako i sa pažnjom
Nakon perioda posta, važno je da se organizam ne opterećuje odmah teškom hranom, već da se ishrana uvodi postepeno. Drugi ključni savet je da se pripazimo na unos masnoća i da jedemo umereno, uz puno povrća i laganih namirnica koje će pomoći da se probavni sistem prilagodi. Iako je post koristan za telo, važno je da se nakon njega ne upustimo u brzi i neregulirani povratak u staru ishranu, kako bi se izbegli problemi sa želucem, gasovima, i nadutošću.
