Od rođenja je bila suočena sa tugom, jer je izgubila svoju majku, a otac je morao da se bori sa životnim teškoćama.Njena priča nije nimalo laka a mi vam je prenosimo u nastavku.
Larisa je rođena u teškim okolnostima, jer je izgubila majku dok je bila još beba. Otac je ostao sam sa novorođenčetom i petoro sinova u staroj kući na selu. Kako bi mogao da izdrži porodicu, ubrzo je doveo strogu maćehu koja je preuzela ulogu majke i pomagala mu u odgoju dece.
- Kako su deca odrastala, počeli su da napuštaju dom, a najmlađa Larisa, nakon što je završila školu, otišla je u veliki grad da studira, pod nadzorom trojice svojih braće koji su već živeli tamo. Iako je pokušala da položi prijemni ispit, nije uspela, pa se odlučila da ne vraća kući. Počela je da radi u pošti i pripremala se za sledeći pokušaj.
Ipak, njen život je ubrzo promenio jedan zgodan i veseo mladić. Bez njenog znanja, on je bio već u braku, ali je to Larisi tek kasnije postalo jasno. Njihova veza nije trajala dugo. Jednog dana, dok su braća bila odsutna, muškarac je došao do nje, nudići alkohol, a zatim je iskoristio njeno bespomoćno telo.
Nakon tog traumatičnog iskustva, Larisa je nastavila da živi i radi u pošti, ali je paralelno upisala kurs za vaspitače. Preselila se u drugi stan i počela da živi samostalno. Ubrzo je saznala da je trudna, a istinu o tome otkrila je svom bratu. Njenim braćama nije bilo teško da je nateraju da se suoči sa muškarcem koji je priznao da je oženjen i već ima porodicu.
- Iako je Larisa želela da zadrži dete, ona se našla pod velikim pritiskom. Njena braća su je, uz pomoć maćehe, naterala da se odrekne svog deteta. Larisa je, u trenutku slabosti, obavila svoju bebu u ćebe i stavila je na stepenice koje vode u podrum. Verovala je da će je braća vratiti čim se situacija smiri, ali bebe su napustili, a Larisa nije imala hrabrosti da je traži zbog straha da ne bude pogrešno shvaćena.
Iako su komšije počele da sumnjaju, Larisa je lagala i rekla im da je dete odvela svojoj majci u selo. U međuvremenu, bebu je pronašla Valentina Belozerova, koja je radila u policiji. Dala je bebi prvu pomoć i prijavila pronalazak policiji. Dete je odvedeno u sirotište, gde je dobilo novo ime, Marina. Ljubazni usvojitelji, Ljuboja i Viktor Plavko, dali su joj dom i odgajali je sa puno ljubavi.
Marina je odrasla u toplom domu, pohađala školu, razvijala talente i postala profesorka istorije. Iako je znala da je usvojena još sa šest godina, prava istina o njenim biološkim roditeljima došla je kasnije, nakon smrti usvojitelja. Pretražujući vesti, Marina je prepoznala priču o devojci koja je napuštena pre mnogo godina, a potom je saznala da je ta devojka njena biološka majka, Larisa.
Genetski test je potvrdio njihovu vezu, a njihov prvi susret bio je emotivan i dirljiv. Obe su bile u suzama, ali su osećale zahvalnost što su ponovo bile zajedno. Iako je Marina odrasla u drugoj porodici, duboko poštuje svoju biološku majku i njihove odluke koje su doprinele njenom srećnom životu.
Larisa i Marina sada svakodnevno komuniciraju, ponovo se upoznaju i grade odnos. Ova priča je dokaz snage ljubavi, strpljenja i sudbine, koja ih je naposletku spojila. Marinina zahvalnost prema majci je neizmjerna, iako je odrasla daleko od nje, i ona je svestan poklona koji joj je život dao u usvajanju i srećnom odrastanju
