Danas se bavimo jednom vrlo bizarnom i misterioznom temom koja će vas sigurno zainteresovati. Reč je o trenucima neposredno pre same smrti, a sve to zasnovano na iskustvu osobe koja je to, na neki način, preživela. Lekari su kroz svoja zapažanja primetili pet glavnih simptoma koji su često prisutni kod osoba koje ubrzo nakon toga preminu. Medicinski stručnjaci tvrde da ljudi koji se približavaju kraju života pokazuju određene znakove, koji ukazuju na to da je smrt blizu, a telo prolazi kroz niz promena u poslednjim danima.
Prema izveštajima “Ladbible”, ovi simptomi mogu trajati nekoliko sati ili čak dana, dok telo ulazi u terminalnu fazu.
- Promene u telu tokom ovih trenutaka uključuju nepravilno disanje i halucinacije. Osobe koje su blizu smrti često pokazuju smanjene nivoe energije, spavaju duže i povremeno gube svest. Iako povremeno mogu povratiti svest, ovi trenuci postaju sve ređi kako se telo približava kraju. U poslednjim danima života, mnogi pacijenti gube interes za aktivnosti koje su ih nekada ispunjavale, a potrebna im je pomoć čak i u osnovnim zadacima poput kupanja ili korišćenja toaleta.
Jedan od najočiglednijih simptoma jeste smanjena želja za hranom i pićem. Pred kraj života dolazi do zatajenja bubrega i probavnog sistema, što otežava unos hrane i tečnosti. Ljudi postaju fizički preslabi da bi gutali, i njihova potreba za hranom i vodom postaje manje prioritetna. Lekari savetuju da se ostane smiren ako osoba odbija da jede ili pije, i preporučuju konsultacije sa stručnjacima kako bi se pronašli alternativni načini za olakšavanje situacije. Ako pacijent ne može unositi vodu, preporučuje se da im se usne održavaju vlažnim kako bi se izbegla dehidratacija.
Drastične promene u obrascima disanja takođe su karakteristične u ovim trenucima. Disanje postaje nepravilno, sa ciklusima plitkih udisaja isprepletenih sa dubljim, ubrzanim udisajima. Ponekad se javljaju pauze između udisaja, što je poznato kao “Cheyne-Stokes disanje”. Takođe, disanje može postati glasnije zbog nakupljanja sluzi, pa se ponekad čuje hrapav zvuk koji se popularno naziva “smrtni hropac”.
- Još jedan čest simptom je zbunjenost i pojava halucinacija. Lekovi koje pacijenti koriste mogu izazvati hemijsku neravnotežu u mozgu, što ponekad dovodi do dezorijentacije i neobičnih opažanja. Ova stanja često mogu biti uznemirujuća za negovatelje i porodicu, ali medicinski timovi su obučeni da prepoznaju ovakve situacije i pruže adekvatnu podršku.
Hladne ruke i stopala takođe su karakterističan znak procesa umiranja. Zbog smanjenja cirkulacije, udovi postaju hladni, a koža poprima bledkastu ili plavkastu nijansu, naročito kod ljudi sa svetlijim tenom. Moguće je i blago oticanje u rukama ili drugim delovima tela.
Ovi simptomi predstavljaju prirodne promene koje telo prolazi pred smrt. Iako su ovi trenuci teški, važno je razumeti da su deo prirodnog procesa i da postoje načini da se obezbedi mir i udobnost osobi koja prolazi kroz njih.
BONUS TEKST
Da li ste znali da postoji voće koje nikada ne truli i ima neverovatnu dugovečnost? Ova zanimljivost se odnosi na med i suve datule. Naime, dok većina voća, pa čak i hrane, ima ograničen rok trajanja, ove namirnice su izuzetak.
Med je jedinstven po tome što, ukoliko se pravilno čuva, nikada ne truli. Arheolozi su otkrili tegle meda u drevnim egipatskim grobnicama koje su bile stare preko 3000 godina i još uvek su bile jestive! Tajna dugovečnosti meda leži u njegovom sastavu. Med je visoko kiselkast i ima nisku vlažnost, što sprečava razvoj bakterija i plesni. Takođe, pčele dodaju enzim zvan glukoza oksidaza koji, kada se kombinuje sa vodom, proizvodi vodonik-peroksid, dodatno štiteći med od kvarenja. Još jedna zanimljivost je da su stari Egipćani med koristili ne samo kao hranu, već i kao sredstvo za balsamovanje i konzervaciju, verujući u njegova antiseptička svojstva.
Suve datule, s druge strane, su voće koje takođe može da traje veoma dugo bez kvarenja. Datule su jedna od najstarijih kultivisanih biljaka, uzgajaju se više od 5000 godina na Bliskom Istoku i severnoj Africi. Njihova dugovečnost potiče od visokog sadržaja prirodnih šećera i niske vlažnosti, što sprečava rast mikroorganizama. Zbog svoje izdržljivosti i bogatog nutritivnog sastava, datule su bile ključna hrana za nomadske narode koji su putovali kroz pustinje. Takođe, datule su izuzetno hranljive – bogate su vlaknima, kalijumom i vitaminima, pa su savršena energetska hrana za putnike.
Interesantno je da i med i suve datule imaju simboličan značaj u mnogim kulturama i religijama. U islamu, datule se tradicionalno koriste za prekid posta tokom Ramazana, jer se veruje da brzo obnavljaju energiju nakon dugog dana bez hrane i vode. U mnogim istočnim kulturama, kombinacija meda i datula smatra se simbolom zdravlja i dugovečnosti. Takođe, ovi sastojci su često deo tradicionalne medicine i koriste se za jačanje imuniteta i lečenje raznih bolesti.
Zamislite samo da konzumirate namirnice koje ne samo da su preživele hiljade godina, već su i danas jednako hranljive i ukusne kao u drevnim vremenima. Ova činjenica nas podseća na mudrost prirode i važnost očuvanja tradicionalnih namirnica u našoj ishrani.
