U današnjem članku pisat ćemo o dijabetu.Dijabet je povišen nivo šećera u krvi jer vaš organizam ne proizvodi dovoljno insulina.U nastavku teksta ćemo vam predstaviti neke namirnice koje dižu šećer u krvi brže , te bi poželjno bilo da se obrati pažnja na konzumiranje namirnica.
Kod osoba koje žive s dijabetesom tipa 2, ishrana igra ključnu ulogu u svakodnevnom upravljanju bolešću. Mnoge namirnice, pa čak i one koje na prvi pogled deluju sasvim bezazleno ili čak zdravo, mogu izazvati nagli porast nivoa šećera u krvi. To ne znači da ih morate zauvek izbaciti iz jelovnika, ali je važno da naučite kako ih pravilno unositi, u kojim količinama, i s čime ih kombinovati. Znanje o ishrani može napraviti veliku razliku u tome kako se osećate i koliko uspešno držite šećer pod kontrolom.
Ako imate dijabetes tipa 2, sigurno ste već čuli koliko je važno pratiti unos ugljenih hidrata – ali ne radi se samo o količini. Na to kako određena hrana utiče na vaš šećer u krvi utiču i drugi faktori, poput količine vlakana, prisustva masti, proteina, kao i način obrade i pripreme hrane.
Registrovana dijetetičarka i edukatorka za dijabetes Vandana Šet objašnjava:
„Sve namirnice koje sadrže ugljene hidrate se u našem telu pretvaraju u glukozu. Međutim, brzina i intenzitet tog procesa zavise od toga koliko ta hrana sadrži vlakana, masti i proteina – jer oni usporavaju apsorpciju šećera u krvotok.“
Zato postoji nešto što se zove glikemijski indeks (GI) – to je mera koja pokazuje koliko brzo neka hrana povećava nivo glukoze u krvi. Hrana sa visokim GI, kao što su beli hleb, slatkiši, zaslađeni napici i brza hrana, brzo podiže šećer. Nasuprot tome, namirnice sa niskim GI – kao što su mahunarke, povrće, orašasti plodovi i integralne žitarice – imaju blaži i sporiji uticaj.
Namirnice koje treba pažljivo konzumirati ili izbegavati:
1. Proizvodi od belog brašna – prazne kalorije koje varaju telo
Namirnice napravljene od rafinisanog belog brašna, poput belog hleba, obične testenine, peciva i belog pirinča, imaju vrlo malo vlakana jer su u procesu prerade uklonjeni korisni delovi zrna. To znači da se brzo vare i brzo pretvaraju u glukozu, što može izazvati nagli porast šećera u krvi. Dr. Sara Tomas, stručnjak za ishranu kod dijabetesa, ističe:
„Vlakna usporavaju varenje, regulišu rad creva i pomažu da se šećer postepeno oslobađa u krv. Osim toga, produžavaju osećaj sitosti i smanjuju rizik od prejedanja.“
Zato se preporučuje da umesto belog birate integralni hleb, testenine od celovitih žitarica, smeđi pirinač, kinoa, ječam, amarant i heljdu.
2. Zaslađeni napici – šećer u tečnom obliku
Gazirani sokovi, slatki ledeni čajevi, energetski napici i industrijski voćni sokovi puni su dodatog šećera, a ne sadrže vlakna ni proteine. To znači da izazivaju nagli skok glukoze, bez ikakvog osećaja sitosti. Dr. Rasa Kazlauskaite upozorava:
„Zaslađeni napici su najgori izbor za osobu s dijabetesom – ni ne shvatite koliko šećera ste uneli dok ne bude kasno.“
3. Brza hrana – više od praznih kalorija
Brza hrana je često bogata zasićenim mastima, solju, dodatim šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima. Na primer, običan čizburger iz restorana brze hrane može sadržati i do 30 grama ugljenih hidrata i 7 grama šećera – skoro koliko i jedna čokoladica. Osim toga, teško se kontrolišu porcije i često dolazi do prejedanja.
4. Sušeno voće – zdravo, ali koncentrisano
Iako sušeno voće, poput suvih kajsija, urmi, grožđica i smokvi, sadrži korisne nutrijente, ono je takođe vrlo koncentrisan izvor šećera. Pošto u procesu sušenja nestaje voda, prirodni šećeri ostaju sabijeni u maloj količini, pa i mala porcija može brzo povisiti šećer. Ipak, umerene količine su u redu – najbolje ako ih jedete uz šaku oraha ili badema.
5. Povrće sa skrobom – korisno, ali umereno
Krompir, batat, grašak i kukuruz su bogati ugljenim hidratima. Iako su prirodno bogati vitaminima i vlaknima, u velikim količinama mogu povisiti šećer. Najbolje ih je jesti u kontrolisanim porcijama i kombinovati sa nemasnim proteinima i zdravim mastima (npr. piletina sa krompirom i salatom).
6. Biljna mleka – pazite na šećer!
Iako se biljna mleka poput bademovog, ovsenog i pirinčanog često reklamiraju kao zdravija alternativa, mnoge varijante sadrže dodat šećer. Najveći glikemijski indeks ima pirinčano mleko (GI 86), dok nezaslađeno sojino ima najniži. Zato je važno čitati deklaracije i birati nezaslađene verzije.
Zaključak:
Dijabetes ne znači kraj uživanja u hrani, već početak mudrog pristupa. Pratite koje namirnice najviše utiču na vaš šećer, birajte što prirodnije oblike hrane, kombinujte ih pametno i vodite računa o količinama. Ishrana ne mora biti komplikovana, ali mora biti promišljena. S dobrim izborima – život sa dijabetesom može biti pun, zdrav i stabilan.
