U vremenu kada žene nisu imale ista prava i mogućnosti kao muškarci, one su pomjerale granice i dokazivale da pol ne određuje talenat .One su Mileva Marić, Isidora Sekulić i Mara Čabrić.
Srbija je oduvek imala izuzetne žene koje su svojim hrabrim, pametnim i sposobnim delovanjem ostavile dubok trag u istoriji i kulturi našeg naroda. Među njima posebno se izdvajaju tri velike ličnosti – Mileva Marić, Isidora Sekulić i Mara Čabrić, koje su svojim radom, znanjem i upornošću promenile svet oko sebe i pokazale snagu i pamet srpskih žena.
- Prva među njima je Mileva Marić Ajnštajn, rođena 1875. godine u Titelu, a odrasla u bogatoj vojvođanskoj porodici u Novom Sadu i Rumi. Bila je jedna od retkih žena u 19. veku koja je imala pristup visokom obrazovanju, te je upisala švajcarski politehnikum u Cirihu na smeru fizike i matematike, gde je upoznala mladog Alberta Ajnštajna. Mileva je bila prva žena na tom prestižnom institutu koja je studirala ove oblasti. Tokom studija, zaljubila se u Alberta, a njihova veza bila je ispunjena i ljubavlju i komplikacijama.
Par je imao vanbračnu ćerku Lizerl, čija sudbina ostaje nepoznata – pretpostavlja se da je data na usvajanje ili je, nažalost, umrla vrlo rano. Za to vreme, imati dete van braka bilo je ogromna društvena sramota, posebno za obrazovanu ženu poput Mileve. Nakon braka 1903. godine, Mileva i Albert su dobili još dva sina, ali njihov odnos bio je pun tenzija i na kraju su se razveli 1919. godine. Iako Mileva nikada nije zvanično priznata kao saradnica u Ajnštajnovim naučnim dostignućima, postoje brojni dokazi da je njen doprinos bio značajan, naročito u nastanku teorije relativnosti. Njena priča ostaje primer žrtve rodne nepravde u nauci i društvu, jer je morala da se bori s brojnim preprekama kao žena, naučnica i majka.
Druga velika Srpkinja je Isidora Sekulić, književnica, esejistkinja i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođena je 1877. godine u Mošorinu, a odrastala je u Pančevu i Somboru. Isidora je bila izuzetno obrazovana žena koja je studirala prirodne nauke i filozofiju u Budimpešti, Berlinu i Parizu, te je govorila nekoliko jezika. Njena proza odlikovala se dubokim filozofskim promišljanjima i društvenim komentarima.
Iako je vodila povučen i asketski život, Isidora je bila hrabra i samostalna, što je u to vreme bilo retkost za žene. Njena najpoznatija dela uključuju zbirku eseja „Zapisi“ i putopis „Pisma iz Norveške“. Udala se jednom, ali je brzo ostala udovica, a njen život obeležen je tugom zbog gubitka porodice i povučenosti. Iako nije bila deo nijednog skandala, njen intelekt i nezavisnost nisu se uklapali u tadašnje patrijarhalne norme, ali je svojim radom ostavila neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.
U 21. veku, kao primer izuzetne pameti i snage pojavljuje se Mara Čabrić, matematičarka i pionirka informacione tehnologije u Jugoslaviji. Članica je Mense sa IQ-jem višim od 156, a njena karijera je bila posvećena programiranju i računarstvu. Mara je ćerka Miše Levija, diplomate koji je prvi otvorio jugoslovensku ambasadu u Japanu, i Švajcarkinje, od koje je od malena učila vrednost discipline i rada.
- Po završetku studija matematike 1968. godine, Mara se zaposlila kao programer i ubrzo postala jedna od pionira na ovom polju u Jugoslaviji. Nije imala mnogo mentora jer je tehnologija bila nova, pa je znanje sticala na kursevima i specijalizacijama u Francuskoj, Engleskoj i Americi. Kao stipendistkinja francuske vlade, stekla je dodatno obrazovanje koje joj je omogućilo da druge podučava. Veći deo svoje karijere provela je na Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, gde je radila na programima za upravljanje hidrotehničkim sistemima, uključujući i hidroelektranu „Đerdap“.
Pored izuzetne profesionalne karijere, Mara je poznata i po svojoj energiji i ljubavi prema sportu. I u osmoj deceniji života aktivno trči, skija, kliza, pliva, vesla i bavi se raznim sportovima. Veslanje je posebno zavolela i u tom sportu osvojila preko pedeset medalja kao višestruka prvakinja Srbije u veteranskoj kategoriji. Govori šest jezika, uči nove, a nedavno je ponovo počela da svira klavijature i da uči španski jezik.
Mara smatra da je njen najveći uspeh u životu to što je ostala dosledna sebi i što nikada nije morala da laže, uprkos svim izazovima. Takođe, ponosna je na svoju majku, potomkinju Čučuk Stane, koja je bila njen uzor i izvor snage.
Ove tri izuzetne žene – Mileva Marić, Isidora Sekulić i Mara Čabrić – predstavljaju različite epohe i oblasti života, ali ih povezuje neiscrpna snaga, inteligencija i istrajnost u borbi sa preprekama. One su primeri kako su Srpkinje, uprkos istorijskim i društvenim teškoćama, ostavljale dubok trag u nauci, kulturi i tehnologiji, inspirišući buduće generacije da veruju u sebe i svoje sposobnosti.
