U današnjem članku poslušajte savjete oca Predrga. U svom javnom obraćanju ističe koliko je važno ne udaljavati se od porodice i bližnjih, jer pravi put ka istinskom spasenju i sreći leži upravo u međusobnoj povezanosti i podršci.
Otac Predrag Popović prepoznat je kao jedan od istaknutih duhovnika današnjice, čije misli, reči i stavovi izazivaju duboko poštovanje i pažnju ne samo među vernicima, već i među širokim krugom ljudi koji prate njegov rad i pronalaze utehu i inspiraciju u njegovim porukama. Njegova duhovna učenja i razmišljanja redovno deli sa svojim pratiocima putem društvenih mreža, posebno na Fejsbuku i Jutjubu, gde njegove objave izazivaju veliki odjek i brojne pozitivne komentare.
U jednoj od svojih nedavnih poruka, otac Predrag je posebnu pažnju posvetio temi samoće i opasnostima koje može doneti stav „ne treba mi niko“ – rečenici koja, naizgled bezazlena, krije duboke zamke i može voditi udaljavanju od pravog smisla života i duhovnog spasenja. On ističe da se upravo u toj tvrdnji krije opasnost od odvraćanja čoveka od suštine postojanja i njegove duhovne zajednice.
- „Meni ne treba niko. Samo ja i Bog“ – ovaj misaoni obrazac često se javlja kao odbrambeni mehanizam, pokušaj da čovek zaštiti sebe i svoju slobodu. Međutim, otac Predrag jasno naglašava da upravo ta tvrdnja može biti početak duhovnog i emocionalnog otuđenja. Kada čovek počne da živi po tom principu, on se postepeno udaljava od svoje porodice, prijatelja i zajednice, postaje sebičan i lenj, a samim tim postaje podložniji manipulaciji i uticajima koji ga vode na pogrešan put.
„Đavo nas odvaja od suštine kada pomislimo da nam u životu ne treba niko osim Boga,“ upozorava otac Predrag. „Čovek veruje da je još uvek u službi Božjoj, da i dalje živi u skladu sa verom, ali zapravo se udaljava od istinskog spasenja i zajedništva.“
Dalje, on ističe koliko je bitno da čovek ostane povezan sa svojom porodicom i zajednicom, jer samo kroz bliske odnose i uzajamnu podršku može istinski rasti i napredovati na duhovnom i životnom putu. Kada se čovek povuče u sebe, izbaci druge iz svog života i prihvati da je sam, otvara vrata za gubitak životne snage, kreativnosti i vere u bolje sutra.
- „Kada čovek izađe iz zajednice i udalji se od porodice, veoma lako postaje predmet manipulacije i unutrašnje izolacije,“ objašnjava otac Predrag. „Prvi zadatak zlih sila jeste upravo da ga odvoje od onih koji ga vole, da ga odvoje od zajedničkog života. Čovek počinje da voli samoću i vlastite misli, ali takva samoća nije isceljujuća, već opasna.“
Ova poruka ima za cilj da nas podseti da nismo sami u ovom svetu i da je zajedništvo i međusobna ljubav jedan od stubova istinske vere i duhovnog zdravlja. Otac Predrag nas poziva da ne padnemo u zamku izolacije i da ne dopuštamo sebi da pomišljamo da ne treba nikoga pored sebe, jer je ljudska povezanost temelj na kojem se gradi život ispunjen smislom, ljubavlju i duhovnim mirom.
Njegove reči deluju kao snažan poziv da negujemo odnose, da brinemo jedni o drugima i da uvek tražimo podršku i snagu u svojoj zajednici, jer samo tako možemo izbeći opasnosti koje nam donosi samoća i stav „ne treba mi niko“.
U svetu koji sve više teži individualizmu i otuđenju, ovakve poruke su dragoceni podsetnik na važnost zajedništva, međusobnog razumevanja i brige – vrednosti koje nas čine istinski ljudima i vernicima.
