U nastavku današnjeg članka ćemo otkriti koji su to najčešći sastojci koje bi trebalo izbjegavati. Zašto su štetni, te kako ih možete zamijeniti prirodnijim alternativama bez velikog odricanja u ukusu ili vremenu.
U savremenom načinu života, u kojem mnogi ljudi zbog užurbanosti i nedostatka vremena posežu za gotovim i industrijski prerađenim proizvodima, zdravlje je često na drugom mjestu. Iako su takvi proizvodi praktični i lako dostupni, mnogi od njih sadrže skrivene sastojke koji mogu imati negativan uticaj na organizam ako se redovno i nekritički konzumiraju.
Hrana kao što su parizer, hrenovke, gotove supe, margarin, topljeni sirevi i kokice iz mikrovalne deo su svakodnevne ishrane mnogih domaćinstava. Međutim, iza njihove jednostavnosti i primamljivog ukusa često se krije čitav niz aditiva, veštačkih aroma, boja, konzervansa i pojačivača ukusa koji ne doprinose zdravlju – naprotiv, dugoročno mogu izazvati različite poremećaje u organizmu.
U nastavku predstavljamo najčešće problematične namirnice i objašnjavamo zašto je važno birati pažljivo, te kako možete napraviti zdravije izbore.
1. Prerađene mesne prerađevine (parizer, hrenovke, paštete)
Na vrhu liste nalaze se prerađeni mesni proizvodi koji su često dostupni, jeftini i omiljeni, posebno među decom. Ipak, parizer, hrenovke, viršle i paštete neretko sadrže:
- Meso nižeg kvaliteta – uključujući ostatke koji se ne koriste za standardne proizvode
- Pojačivače ukusa, poput natrijum glutamata (E621), koji izazivaju osećaj “ukusnosti”, ali nemaju nutritivnu vrednost
- Konzervanse koji produžavaju rok trajanja, ali opterećuju jetru i bubrege
- Prekomerne količine soli i zasićenih masti, što dugoročno može povećati rizik od hipertenzije i srčanih oboljenja
Zdrava alternativa: domaće mesne prerađevine, pečeni bataci, kuvana piletina ili puretina, pa čak i biljne paštete od leblebije ili sočiva.
2. Margarin
Iako je dugo bio reklamiran kao zdravija zamena za puter, margarin je proizvod dobijen industrijskom obradom biljnih ulja, pri čemu dolazi do stvaranja trans masti – koje su poznate po tome što povećavaju loš holesterol (LDL), a smanjuju dobar (HDL). Osim toga, margarin često sadrži:
- Emulgatore
- Arome i veštačke boje
- Zasićene i trans masne kiseline
Zdravija zamena: puter, maslinovo ulje, kokosovo ulje ili ghee, u zavisnosti od namene i načina pripreme jela.
3. Sir u listićima i topljeni sirevi
Ovi proizvodi, iako vizuelno privlačni i jednostavni za konzumaciju, često imaju manje mlečnih komponenti, a više dodatnih sastojaka koji simuliraju ukus sira. U njima su prisutni:
- Emulgatori i stabilizatori
- Veštačke arome
- Povećana količina soli
Zdrava alternativa: prirodni tvrdi sirevi, domaći sir ili feta, uz ograničavanje količine u ishrani zbog masnoća i soli.
4. Kokice iz mikrovalne pećnice
Kokice mogu biti zdrava užina – pod uslovom da se pripreme tradicionalno. Međutim, one koje se pripremaju u mikrovalnoj često su obogaćene:
- Veštačkim aromama putera
- Pojačivačima ukusa
- Konzervansima
- Pakovanjem koje može sadržavati štetne hemikalije (poput PFOA)
Zdrava alternativa: klasične kokice pripremljene u tiganju ili loncu, uz malo maslinovog ulja i začina po želji.
Saveti za zdraviju ishranu u svakodnevnom životu
Ukoliko želite da zaštitite svoje zdravlje, ali i zdravlje svoje porodice, pokušajte da:
Birate što više svežih, neprerađenih namirnica
Kuvate kod kuće kad god imate priliku – tako imate potpunu kontrolu nad sastojcima
Čitate deklaracije na proizvodima i izbegavate one s dugim spiskom nepoznatih dodataka
Izbacite ili značajno smanjite unos industrijski prerađene hrane
Fokusirate se na biljnu ishranu, sa obiljem povrća, voća, celih žitarica i zdravih masti
Zaključak
Dok reklame često promovišu “brza” i “ukusna” rešenja za obroke, važno je da budemo svesni šta se krije iza te praktičnosti. Mnogi aditivi i veštački dodaci koje unosimo svakodnevno kroz industrijski prerađenu hranu mogu imati dugoročne posledice po naše zdravlje. Srećom, većina štetnih sastojaka može se izbeći pametnim izborima i malo dodatnog truda u kuhinji.
Za one koji žele individualizovan plan ishrane, najbolje je konsultovati se sa stručnjakom za ishranu ili lekarom, jer je svaki organizam jedinstven i ima svoje potrebe.
