Ove 2 stvari su strogo zabranjene na Blagovesti, posebno ženama: Ako želite dobro svojoj kući i porodici, ispoštujte najstariji običaj koji se prenosi s generacije na generaciju. Blagovesti je dan kada se čuvaju tradicije i običaji, a poštovanje tih pravila ne samo da donosi mir, već i blagoslov za vaš dom.
Blagovesti su jedan od najvažnijih i najlepših praznika u pravoslavnom kalendaru, koji se svake godine obilježava 7. aprila. Ovaj dan ima duboko duhovno značenje za sve vernike, jer je to trenutak kada se sećamo Božijeg obelodanjenja, koje je donelo najveće spasenje čovečanstvu. U crkvenim knjigama, Blagovesti su označene crvenim slovom, što znači da se na ovaj dan ne izvode nikakvi teški poslovi. Ovaj dan je posvećen molitvi, duhovnom miru, i zahvalnosti prema Bogu za sve blagoslove koje smo primili.
- U središtu praznika nalazi se blaga i radostna vest koju arhangel Gavrilo donosi Presvetoj Bogorodici — vest da će začeti i roditi sina, Isusa Hrista, koji će postati Spasitelj sveta. Ovaj trenutak, kao i sam naziv praznika, najavljuje početak spasenja čovečanstva i dolazak Božje milosti na zemlju. To je trenutak kada je nebo dotaklo zemlju, a ljudski rod dobio novu nadu i mogućnost za večni život.
Blagovesti su dan kada vlada poseban mir i tišina. Nije slučajno što se često kaže da tog dana čak i ptice pevaju tiše, a priroda kao da zastane. Svi elementi sveta se sećaju tog trenutka kada je sve dobilo novi smisao. Zbog toga, na Blagovesti, trebalo bi da provedemo dan u tišini, molitvi, i duhovnoj obnovi, da bismo postigli unutrašnji mir i spokoje.
Jedna od posebnosti ovog praznika jeste to što, iako se nalazi usred Vaskršnjeg posta, na Blagovesti je dozvoljeno konzumiranje ribe. Ovo je retkost u periodu najstrožeg posta, a mnogi veruju da je to Božiji blagoslov i podsećanje da Bog uvek pruža olakšanje onima koji veruju i trude se da žive u skladu s Njegovim zapovestima.
- Pored toga, na Blagovesti postoje određeni običaji i zabrane koji se prate s poštovanjem, a koji se prenose s generacije na generaciju. To su drevna verovanja i praksa koja su postala deo tradicije. Šta se, dakle, ne bi trebalo raditi na Blagovesti?
Jedna od starih zabrana je češljanje žena. Na ovaj dan, prema narodnim verovanjima, žene ne bi trebalo da se češljaju, jer se smatra da time „mrse“ svoju sudbinu, odnosno da ometaju Božiji plan. Umesto toga, poželjno je da se žene umiju na reci ili potoku, što simbolizuje čišćenje i obnovu — kako duhovnu, tako i fizičku.
Takođe, jer je Blagovesti vreme posta, a sam praznik nosi duboku duhovnu težinu, nije prikladno organizovati velike svadbe, žurke ili vesela okupljanja. Na ovaj dan, sve bi trebalo da bude umereno i tiho, u krugu porodice i bliskih prijatelja, uz molitvu i unutrašnji mir. Buka i raskalašena veselja nisu u duhu ovog dana, jer Blagovesti nose tišinu i spokoj.
Međutim, postoje i brojni običaji koji se smatraju vrlo poželjnim na Blagovesti. Jedan od najlepših običaja je molitva za potomstvo. Na ovaj dan, žene koje ne mogu da imaju decu često se mole pred ikonom Presvete Bogorodice, jer veruju da je ovaj dan posebno blagosloven za molitve za potomstvo. Veruje se da je Bogorodica na Blagovesti saznala da će postati majka, pa je to dan kada mnoge žene traže blagoslov za svoju trudnoću ili molbu za potomstvo. Mnoge majke su svoju decu izmolile upravo na ovaj praznik, i doživljavaju ga kao dan nade i milosti.
Takođe, Blagovesti su simbol novog početka, pa mnogi ljudi tog dana praktikuju čišćenje svog doma. Ovo nije samo fizičko čišćenje, već i duhovno — izbacivanje starih, nepotrebnih stvari, koje nas opterećuju, kao i oslobađanje od svega što nas vezuje za prošlost. Što više očistimo našu kuću, to više čisti postajemo i u duši, a to je simboličan gest za početak novog, boljeg života.
Narodna verovanja takođe kažu da Blagovesti označavaju početak pravog proleća. U to vreme prestaju mrazevi, priroda počinje da se budi i sve kreće da raste. Voćari na ovaj dan kaleme drveće, a vinogradari orezuju lozu, jer se veruje da će tada plodovi biti zdraviji i bogatiji. Ovo je i dan kada ptice počinju da prave gnezda, a zmije izlaze iz svojih skrovišta. Zato se, prema običaju, na Blagovesti ne bi trebalo ići u šumu bez potrebe, a deci se savetovalo da budu oprezna.
No, najvažnija poruka Blagovesti jeste da tog dana trebaš biti blag. Nema mesta za ljutnju, ružne reči, niti kletve. Sve što kažeš ili pomisliš u ovom danu ima poseban značaj — kao da je to zapisano na nebu. Ovaj dan je prozor kroz koji Bog gleda svet, pa je važno da se pokažeš u najboljem mogućem svetlu, sa ljubavlju, mirom i poštovanjem prema svemu što je stvoreno.
Zaključak: Blagovesti nisu samo crkveni praznik, već dan koji nas podseća na to da život nosi nadu, da svaka muka može biti olakšana i da čak i u najtežim trenucima može zasijati svetlo. U narodnom duhu, Blagovesti su dan mira, blagosti i tihe radosti. Ako se tog dana smirimo, pomolimo se i otvorimo srce, možda i mi čujemo svoju blagu vest — tihu poruku iz neba, baš kao što ju je čula Presveta Bogorodica.
Zato zastanite na Blagovesti, obratite pogled ka nebu, pomolite se za blagoslove, i zapamtite — dobro se uvek dobrim vraća.
