Goli otok, ozloglašeni zatvor za političke zatvorenike iz perioda SFRJ, tema je o kojoj se mnogo govori, ali o kojoj se još uvek ne zna dovoljno. Mnogi su završili na ovom “pustom ostrvu” zbog banalnih razloga kao što su ispričani vic, otpevana pesma ili jednostavno zbog toga što su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Jedan od najpoznatijih primera je slučaj mlade novinarke Ženi Lebl, koja je platila visoku cenu zbog pesme “Druže Tito ljubičice bijela”. Zbog prepričavanja šale o Josipu Brozu Titu, završila je na Golom otoku gde je provela dve i po godine, a sve to se dogodilo kada je imala samo 22 godine.
U to vreme, Ženi, Beograđanka jevrejskog porekla, nije bila mnogo poznata javnosti. Malo se pisalo o njenom periodu provedenom na Golom otoku, posebno zbog tadašnjeg režima i strogih kontrola informacija. Tek kasnije, 2013. godine, list “Politika” je objavio jedan od retkih tekstova o njoj. U članku se opisuje kako je Ženi, dok je radila u redakciji “Politike”, jednog jutra prepričala vic koji joj je ispričao kolega. Vic je bio o Jugoslaviji koja je pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću jer je uzgajala ljubičicu od 100 kilograma, aludirajući na pesmu “Druže Tito, ljubičice bijela, tebe voli omladina cijela”.
Nakon što je prepričala vic, dvojica agenata UDBA-e došli su po nju, optuživši je da je govorila protiv Tita i da nije prijavila narodnog neprijatelja. Odvedena je u zatvor UDB-a Glavnjača, zatim u logor Ramski rit, pa u Zabelu, Grgur i na kraju na Goli Otok. Tokom boravka u ovih pet zatvora, od aprila 1949. do oktobra 1951. godine, od nje su tražili da promeni mišljenje i prizna krivicu. Bila je ispisana i iz “Udruženja novinara”.
Kada je konačno puštena na slobodu, njen brat Saša je primetio da izgleda kao povratnica iz Aušvica. U Beogradu nije bilo mnogo razumevanja za povratnicu sa Golog otoka, osim u uskom krugu porodice. Jedini izlaz za nju bio je iseljenje u Izrael, što je uz mnogo komplikacija i uspela. U Haifu je stigla preko Italije.
Proleća 1986. godine, srela se sa piscem Danilom Kišom u Jerusalimu. Tokom njihovog razgovora, pojavila se Eva Nahir Panić, bivša zatočenica Golog otoka. Eva je pričala o svom iskustvu na Golom otoku, što je potreslo Kiša koji tada prvi put saznaje da je i Ženi bila tamo. Kiš nije znao da je na Svetom Grguru, ali i na Golom otoku, postojao ženski logor. Smatrao je da ovo mora biti dokumentovano filmskim svedočanstvom. Tako je nastao serijal “Goli život”, u režiji Aleksandra Mandića, koji je emitovan od 12. do 15. februara 1990. godine, i koji je obelodanio mnoge nepoznate činjenice o Golom otoku.
Kiš je podstakao Ženi da napiše knjigu o svojim iskustvima, ali nije doživeo da vidi ni serijal ni knjigu. Knjiga “Ljubičica bela” postala je bestseler u Izraelu, a 1990. godine objavljena je i u Srbiji. U njoj je Ženi opisala svoja jeziva iskustva iz logora, otkrivajući mnogima nepoznatu stranu Golog otoka.
Jedan od citata iz njene knjige glasi: “Samo žedni znaju ceniti vodu. Bile smo okružene morem, a žedne do ludila”. Ovaj citat svedoči o bolu, mukama i poniženju koje je Ženi Lebl pretrpela. Rođena 1927. godine u Aleksincu, od 1933. godine je živela u Beogradu sa svojom porodicom. Do poslednjeg trenutka svog života bavila se istraživačkim radom, ostavljajući iza sebe svedočanstvo o jednom mračnom periodu jugoslovenske istorije.
