U Republici Srbiji primetan je trend među muškarcima, posebno onima u četrdesetim godinama, koji još nisu pronašli životnu saputnicu, a žive na selu, da se opredeljuju za supruge iz Albanije. Glavni razlog leži u tome što savremene neudate devojke često ne pokazuju interesovanje za poljoprivredne poslove ili stočarstvo, bežeći od domaćinskih obaveza.Ovaj fenomen prisutan je već dvadesetak godina, gde su prvi neženje iz Srbije krenuli put Albanije kako bi doveli svoje žene koje su spremne da ostanu na selu i grade porodice.
Jedan od zapaženih primera su braća Zoran i Draža, Srbi iz okoline Aleksandrovca, koji su oženili dve albanske neveste, Mihu i Miru, koje su sada i jetrve.O njihovom putovanju snimljena je emisija koja prikazuje kako izgleda kada Srbin putuje u Albaniju po mladu, šta se dešava na albanskoj svadbi i kako izgledaju običaji.Prvi put u Albaniju je krenuo brat Zoran, koji se oženio plavokosom Mihom. Mihina adaptacija na život u Srbiji bila je izazovna, ali se s vremenom prilagodila i sada uživa sa suprugom.Njegov brat Draža je, inspirisan Zoranovim iskustvom, odlučio krenuti istim putem i oženio se Mirom. U emisiji je otkrio da je “platio” oko 1.500 evra, uključujući put, poklone i druge troškove.
Mira je ispričala kako je njen otac podržao njeno udavanje za Srbina, iako se selo u okolini Tirane pobunilo zbog istorijskih događaja između dva naroda. Na pitanje zašto nije poslušala selo, Mira je odgovorila da se zaljubila u Dražu.Pored ličnih priča, emisija prikazuje i neke albanske običaje, poput toga da mlada ne sme izlaziti iz roditeljske kuće gepekom okrenutim prema kapiji, te da mladoženja ne sme poljubiti mladu dok je ne izvede iz kuće. Mladi par je s radošću krenuo ka Srbiji, gde su konačno mogli da se poljube. Draža je svojoj albanskoj nevesti kupio mnogo haljina, a ona je uglavnom birala bele, iako mladoženja smatra da ta boja nije baš uobičajena za selo.
