U današnjem članku pišemo na temu Svetog Nikole i posnog posta, odnosno dileme koja se javlja među vernicima prilikom proslave ove slave. Tema koja se odnosi na običaje vezane za proslavu Svetog Nikole tokom Božićnog posta izaziva brojne rasprave, posebno kad je reč o tome da li je greh služiti mrsnu hranu na ovaj dan.
Sveti Nikola je zaštitnik mnogih, a jedan od najvažnijih dana kada se slavi je njegov praznik, koji često pada u vreme Božićnog posta.
I dok je uobičajeno da tokom postova vernici izbegavaju mrsnu hranu, postoji nekoliko domaćina koji smatraju da nije greh poslužiti pečenje ili druge mrsne obroke, pozivajući se na to da je slava dan za okupljanje porodice i prijatelja, a ne samo post. Ipak, mnogi se pitaju da li je to u skladu sa crkvenim pravilima i verskim učenjima.
Posna slava, poput Svetog Nikole, uvek je deo Božićnog posta, koji je treći po strogoći. Post je vreme kada vernici treba da se suzdrže od mrsne hrane i da se posvete molitvi i duhovnoj čistoti. Prema crkvenim pravilima, pripremanje mrsne hrane na dan kada je post, a posebno na dan slave, predstavlja ozbiljan greh. Ovo nije samo pitanje ličnog izbora domaćina, već i odgovornosti prema onima koji dolaze na proslavu. U ovom kontekstu, sveštenici i teolozi naglašavaju da takav postupak može izazvati sablazan među vernicima, jer se time krši osnovno pravilo postovanja.
- Ukoliko neka krsna slava padne na vreme posta, kao što je to slučaj sa Nikoljdanom, koji uvek pada u vreme Božićnog posta, obavezno je pridržavati se pravila posta. Post je nepromenljivo pravilo koje se ne može zaobići. U ovom slučaju, domaćini bi trebali izbegavati pripremu mrsnih jela na slavama koje se poklapaju sa postom, jer bi to moglo biti smatrano nepoštovanjem crkvenih normi.
Svi oni koji na slavu iznose mrsnu hranu tokom posta, uprkos tome što na stolu mogu imati ribu i posnu hranu, po svom postupku izazivaju sablazan. To nije samo omaška, već je to čin koji može voditi u greh, kako pred Bogom, tako i pred ljudima. Na slavi koja se slavi u vreme posta, domaćini treba da pokažu poštovanje prema tradiciji i crkvenim pravilima, a ne da pribegavaju licemerju, kao što to neki čine, služeći i mrsnu i posnu hranu. Teolozi ukazuju da postoji mnogo načina da se pripremi ukusan i ukrašen postni obrok, koji nije u suprotnosti sa verom, a uz to je i zdraviji i jeftiniji.
Teolozi, kao što je Draško Đenović, naglašavaju da je „prikazivanje“ posne hrane na dan slave, a potom serviranje mrsne hrane, zapravo, nedostojno vernika i ljudi koji se smatraju pravoslavcima. Po njegovim rečima, bolje bi bilo odložiti slavlje za sledeći dan nego izazivati sablazan u zajednici i kod gostiju.
Slično mišljenje deli i Hadži Dragan Popović, teolog koji naglašava da je Sveti Nikola uvek posna slava jer je deo Božićnog posta, a to je treći po strogoći post u crkvenoj tradiciji. On dodaje da je važna disciplina koju vernici treba da održavaju u postu, jer se, prema rečima apostola Pavla, „nagrada dobija samo onaj ko se takmiči po pravilima“.
Jedno od čestih pitanja koje se javlja kod vernika je šta učiniti ako odemo na slavu kod prijatelja ili rođaka i naiđemo na mrsnu hranu. U ovom slučaju, teolozi ne preporučuju prisustvovanje takvim slavama, jer to, prema njihovom mišljenju, može biti smatrano grehom. Naime, domaćin bi trebao poštovati crkvene propise i organizovati proslavu u skladu sa postom, kako bi izbegao izazivanje greha kod drugih. Takođe, prisutni vernici koji poštuju post ne bi trebali biti u iskušenju da jedu mrsnu hranu koja je na stolu, jer to može uticati na njihovu duhovnu disciplinu.
- Teolozi i sveštenici poručuju da treba uvek poštovati post i Crkvu, jer, kako kažu, u životu je važno “raditi kako treba”, a ne samo ugoditi ljudima. Ako nešto radimo, treba to raditi ispravno i u slavu svetitelja i Boga. Tako se pravi post, a ne kad se krše osnovna pravila u ime lične udobnosti ili tradicije.
Ova dilema o mrsnoj hrani na posnoj slavi postavlja pitanje: Da li ćemo biti pravi vernici, koji poštuju post i crkvene običaje, ili ćemo zbog tradicije ili želje da ugodimo gostima izazvati greh? Odgovor leži u razumevanju dubokih verskih pravila i spremnosti da se poštuju u svim okolnostima
