Ova priča o borbi za drvo po imenu Luna snažan je simbol ljubavi prema prirodi.Džulija Hil mlada žena odlučila je da se popne na džinovsko drvo i ne siđe sve dok ne bude sigurna da je spašeno.
Priča o Džuliji Hil i njenoj izuzetnoj borbi za očuvanje drevne sekvoje Lune razvija se poput moderne bajke o predanosti, snazi i veri u humanost. Početkom leta 1998, dok je svet polako zakoračivao u novi milenijum i internet tek započinjao svoje globalno osvajanje, Džulija, tada mlada i neiskusna – ali duboko posvećena – ušla je u svoj životni test: borbu protiv krčenja šuma u Kaliforniji, koja će se odvijati na visini od 70 metara, na grani ogromne sekvoje.
Džulijin dom na drvetu
Sekvoja Luna, stara nekoliko hiljada godina, bila je živa legenda, simbol drevne i bogate flore okoline Staforda. Kada je pretila opasnost da sečno drvo padne pod motore drevnih pila korporacija, aktivisti su isprobali taktiku koju su već koristili: penjanje na drvo kako bi ga zaštitili. Međutim, Džulija je plan povela mnogo dalje – planirala je da ostane gore godinu dana. Kako se ispostavilo, obavezala se da će provesti dve duge i surove godine na jednom stablu.
Džulija je postavila platformu i „kućicu“ među krošnjama, pod vedrim nebom i snažnim vetrom. Prvi korak, zamišljen kao simboličan čin, pretvorio se u dugotrajan otpor protiv sistema. Na drvetu je bila izložena elementarnim nepogodama – ledenim kišama i uraganima brzine preko 40 km/h – ali i direktnoj pretnji sa tla: drvoseče i policijske intervencije redovno su pokušavali da joj oduzmu pravo da stoji kao čuvar šume.
Kako je dva puta izbegla seču
Iza Lune je stajala snaga jednog čoveka koji je žrtvovao udobnost i zdravlje – Džulija je preživela traumatske okolnosti i mentalne izazove, ali je ostala posvećena misiji. Upotrebom mobilne tehnologije i solarnog napajanja, uspela je komunicirati sa svetom. Online mediji i koncerti za prikupljanje sredstava podigli su pažnju, a sredstva su pomogla da se zemljište oko sekvije prenese pod zaštitu Univerziteta Humbolt.
Njen postupak doveo je do pravnih, društvenih i političkih prepreka kompanijama i lokalnim vlastima koje su planirale seču. Džulija je spajala fizičku izdržljivost sa građanskom hrabrošću – postala je lice ekološkog aktivizma zrelog za međunarodnu javnost, genetski povezana sa sekvojom kao njen “Leptir”, simbol nežnosti i odlučnosti.
Doslednost i posledice
Posle dve godine, 18. decembra 1999, Džulija je konačno sišla s drveta. Njena misija – zaustaviti seču – uspela je. Međutim, njena posvećenost nije ostala u drveću. Usledilo je pisanje knjige, osnivanje fonda za ekologiju i brojne predavanja. Njena priča postala je primer kako pojedinac, čak i bez političkog autoriteta, može promeniti tok ekološke politike.
Nažalost, LUTRIN napad na Lunu formirao je njen skori test: motornim testerama naneti su joj duboki rani na deblo, ali stručnjaci i volonteri uspeli su da je spasu širenjem metalne konstrukcije, saniranjem oštećenja i lečenjem kore – dokaz da je borba daleko od završene.
Pozadina i transformacija
Džulija potiče iz porodice propovednika, odrastala je putujući i u prirodi – kulminacija tih vrednosti došla je nakon traumatične saobraćajne nesreće 1996, kada je povredila mozak i začula malo o životu. Tokom oporavka, shvatila je da je urbana potraga za materijalnim dobrima besciljna, i da je životni smisao u borbi za prirodu.
Njen aktivizam započeo je 1997 protestima, uz okupljanje u Kaliforniji, a vrhunac je dostignut penjanjem na Lunu. Sve to izgradilo je lik heroina ekološkog vremena – ne u uniformi, sa oružjem, već sa molitvama iz prirode i moći koju desetine hiljada dolara i medijska pažnja mogu doneti zaštiti bogatstva šuma.
Zaključak
Priča o Džuliji Hil i sekvoji Luni prevazilazi protest kao takav. Ona govori o ličnoj transformaciji: od obične devojke iz prikolice u aktivističku ikonu. Predstavlja borbu između korporativnih interesa i moći šumske ekologije, između izdržljivosti pojedinca i kolektivne svesti. Džulija je pokazala da jedan čovek – čak i visoko u krošnjama – može promeniti sudbinu drveta, a uz to i stvarnost širom planete. Lunu je spasla hrabrost, a njen primer još dugo će odjekivati kada se spominje održivost, ekološki aktivizam i snaga jednog srca da zaustavi motorku testera.
